Nova Evropa

човечанства. Као вероучитељ, реформатор и пророк, био је мање срећан, Али ми ипак верујемо, да ће и ту његова жеђ за Правдом, која све обухвата и све обасјава, бити награБена, јер је писано: „Блажени они који су жедни правде, јер ће бити засићени“.

Илија Голенишчев-Кутузов. (Дубровник, 1928.)

Tolstoj kao pedašog.

(Pisac ovog članka, koji donosimo u autorizovanom izvodu, budući da je ceo za ovaj naš broj preopširan, jeste bivši rektor sibirskog Tomskog Univerziteta — posle Boljševičke Revolucije, — a ranije više godina docenat filozofije na Petrogradskom Univerzitetu, inače jedan od dobro poznatih evropskih pisaca u pitanjima pedagogike, etike, i socijalne filozofije, ı urednik ugledne ruske pedagoške revije »Russkaja škola za rubežom« (u Pragu), te autor odličnog dela »Pedagogika«, koje je izašlo na više jezika, a sprema se i izdamje na našem jeziku,)

~

Za razliku od Rusoa, koji je znatno uticao na Tolstoja i čiji se »Emil« javio· kao razvitak rasprava Rusovljevih proiiv kulture, Tolstoj je počeo sa pedagoškim člančićima, i tek je kasnije ono odricanje kulture, koje se i u njima nalazi, razvio u Jedan sveopšti nauk o životu, Ali još pre početka svoje prve pedagoške perijode (1859—1862), on ga je izrazio snažnim umetlničkim slikama {>»>TIri smrti«, »Kozaci«), Možda je zato njedov vaspitni ideal konkretniji i realniji od арstraktne Rusovljeve »prirode«, On, budući realist, ne zadovoljava se pisanjem pedagoškogš romana, nego feži da i u životu ostvari svoje pedagoške nazore, I kao što bi pre pisanja svojih istorijskih romana u fančine proučio izvore i literaturu, isto tako je Tolstoj, pre nego što бе росен за реdagoškim radom i teoretisanjem, pomno izučavao leoriju i praksu vaspitanja i škole u Rusiji i van nje, Kao rezultat tog izučavanja javlja se njeđova »negativna teorija odgoja«.

Odgajati, ili vaspitavati, prema Tolstoju, nije zakonito, Može da se dopusti jedino obrazovanje kao slobodan uzajamni odnos ravnopravnih ljudi, t, j. ono obrazovanje koje daje sim život, Zato škola, ako ona zbilja hoće da postane pozitivnim faktorom u razviću čoveka, a ne tek smetnja u tome, mora da se odrekne svakog prinudnog uticaja; od ustanove koja odgaja, ona treba da se pretvori u zavod isključivo za obrazovanje. Nastavnik ne sme da ima nikakve vlasti nad učenicima, odnos izmedju njega i njih ima da bude odnos je-

323