Nova Evropa

ности, као и при рјешавању државних послова и даривању цркава и самостана: тако при крунисању краља Звонимира у Солину (1076), при посвећењу катедрале хрватског бискупа у Книну (1078), при подјељивању краљевских слобоштина у Шибенику (1066). У ХГ вијеку услиједиле су усто још и друге промјене у прквеној јурисдикцији на источној обали Јадрана. Зетским владарима успјело је, у другој половици ХЛ вијека, добити у Бару независно црквено средиште за своју државу, која је допирала до Неретве. Већ прије тога Котор је био потпао под јужноиталски град Бари. А и Дубровник се је у то доба стао отимати из власти Сплита, Посљедица је свега тога, да се је подручје фактичне власти Сплитске Надбискупије, углавном, покривало с територијем Хрватске Државе. Сплитски Надбискуп, поданик Краља Хрватске и Далмације, био је „Боб и5 Па! та ћае ас Сћгоабае агсћтер!зсориз".

Уочимо ли у правом значењу све ово, тешко ћемо се сложити с тврдњом, која је више пута изречена, да су херојска борба и отпор Гргура Нинског услијед неувиђавне политике хрватских краљева без трага и плода пропали,

Гргур Нински је представник онога отпора нашега народа на јадранским обалама који нас је, кроз разне борбе и перипетије, поразе и побједе, у старије доба Средњега Вијека, очувао од асимилације с остацима романског градског живља у посједу високе цивилизације и културе; а по томе нас је тај отпор, у доба Млечића, одбранио од дубље и трајније пенетрације досељеног талијанског живља, којој је утирало пут вишестољетно господство Републике Св. Марка у Далмацији, Стога је неумјестан став оних који хоће да багателишу Гргурову улогу у нашој народној историји. Гласови потцјењивања Нинског Бискупа чули су се у задње доба особито у круговима блиским нашем клиру, — можда изазвани исто тако неумјесним и историјски нетачним истицањем наводно протуримског и протупапског карактера Гргурове борбе.

Није Гргур Нински хрватски Хус, Није он то већ по познатом својем раду, будући да је он баш у Риму у Папе потражио заштите и помоћи против далматинских бискупа; он, црквени поглавица Хрвата од покрштења вјерних Риму, против далматинских бискупа који су се, такорекућ, тек од јучер били повратили Папи и Римској Цркви, А није Гргур Нински Хус ни по нама непознатој величини свога духа. Ми не знамо ништа о Гргуру човјеку, карактеру, мислиоцу; непознате су нам у подробностима запреке и борбе, патње и боли његова рада, које тек човјека дижу до хероја. Гргур Нински нам је, према свједочанству историје, на-