Nova Evropa

"Često upropastili estetiku gradova; kažu čak, da bi se i u samom »rodjenom« Splitu našlo slučajeva koji bi dostajali da se ovo pokaže... Drugi stručnjak, »arh,-inž,« (Fabijan Kaliterna, u »Novo Doba« od 5. juna), povredjen u svom stručnom dostojanstvu, što se odbija pokušaj sa »modelom«, potrgao je uver„·ljivi primer sa »Sv, Vaclavom«, koji je »sav gotov čekao neko·liko godina u jednom izložbenom paviljonu, i tek posle nekoliko godina pokušalo se sa modelom, koji su godinu dana vukli po Масјаузкип Namjestima dok nisu definitivno utvrdili pravi položaj.,..«

Prigovara se naime splitskoj Opštinskoj Upravi, što nije pravila pokušaje sa poručenom šablonom (»modelom«), Zaključak da se pravi šablona bio je donesen bez znanja umetnikova, i ovaj je odmah protestovao protiv šablone, jer ona i stručnim „osobama ne može da da pravu predstavu, a nestručne može lako da zavede na neispravno prosudjivanje same stvari. Meštrović je predlagao, da se da načiniti odliv u sadri, da ga se obronzi, pa da se njime čine pokušaji; ali je to bilo skopčano s novim troškovima, pa Opština na taj predlog nije pristala. Donesavši prebrzo zaključak za šablonu — verovatno iz obzira da zadovolji ·one koji su to predlagali »po uzoru kulturnoga sveta« —, imala je Opština kasnije opet obzira prema umetniku, koji je toj ·'Šablonskoj »šabloni« prigovarao. Uostalom, ti pokušaji sa jednom grotesknom imitacijom kipa nisu, u stvari, ni imali drugoga cilja do da se stvar zavuče, ili da se kod publike izazove, s pomoću te karikature, nepovoljno raspoloženje prema samome Spome'niku; ili bar utoliko da se usprotivi da ga se postavi na istorijsko tle,

I pisma G. Senjanovića, i sva ostala »stručna« ı manje stručna mišljenja suprotna postavljanju »Grgura« na Peristilu, imala su da posluže cilju, da se Grgura durne izvan zidina Palate, da ne bi vredjao »respekt prema uspomenama prošlih vremena i kultura«, i da se ne bi počinilo »jedan estetski delikt«, — kako je to kompetenino i stručno utvrdio niko drugi ·do — Milan Begović iz Zagreba (»Novo Doba« od 6, juna), Jer mesta koja su tobože dolazila u obzir u blizini Stolne Crkve, stvarno i za dogledno vreme, nisu dolazila u obzir, pa se na njima ne bi moglo ni kušati sa postavljanjem Spomenika, Kao najpofodnije spominjalose mesto na kome je nekada stajala stara Biskupija. Na tome mestu teren je rastrgan u neke tri visine, a nadležni ne dopuštaju ni da se pomisli na neko nivelisanje a kamo li da se pristupi potrebnim promenama, Osim toga, Don Frano Bulić je uložio veto da se dira u »temenos«, na koji bi imalo da se postavi zadnji deo postamenta; a da se: postavi spomenik na nemoguću tačku i na 'nepravo odstojanje od. Crkve, — koji bi umetnik preuzeo zato “odgovornost na sebe? Napokon, pored svega toga bilo je još i

48