Nova Evropa

Синдикалним уговорима од 4, јануара 1924, који су надопуњени записником Југословенског Банковног Синдиката од 4, априла 1924, била је Славенска Банка доведена у сасвим нов положај: од тога времена њоме не управља више њено равнатељство, већ фактично одбор синдиката који заседа у Бечу, а у којем једино одлучује Лендербанка. О томе не може бити никакове сумње, и сваки члан равнатељства Славенске Банке морао је бити потпуно свестан чињенице, да његов положај у том равнатељству зависи од воље споменутога Синдиката, којему је неомеђени господар и представник Лендербанка; гласовати против какова предлога Лендербанке значило би стварно иступити из тог равнатељства, или бити избачен на наредној главној скупштини, у којој је тај синдикат имао — са својих 510.000 од укупних 1,000.000 деоница — апсолутну већину. Све што даље следи, само је логична конзеквенца ових чињеница...

Наскоро по уласку Лендербанке у Славенску Банку настају у њој тешка трвења међу самим члановима равнатељства, а напосе међу њеним главним југословенским представницима. Како се из свих записника види, а нарочито из исказа Владимира Арка (од 5. априла 1927), велик део кривице за ово лежи на Лендербанци, односно на деловању њених органа. Свакако је последица тога, да утицај југословенских чланова на управу Славенске Банке битно слаби, те ускоро (у седници од 28. октобра 1924) следи демисија и председника Арка и генералног директора Прапротника, а половином новембра 1924 председник Арко иступа и фактично из равнатељства Славенске Банке; за њим следују иступи других југословенских чланова...

Након састава биланце за годину 1924, било је — и према изјави самог директора Ротера — јасно, да су губици Славенске Банке кудикамо већи од оних које је равнатељство признавало; а то се даје закључивати и из других околности, Према изказу Августа Прапротника пред овим судом (од 30. марта 1927), процењене су половином марта 1925 акције Банке, на темељу тачног прегледа, на Дин 80'— по комаду, што би значило да се — поврх резерва од којих Дин 15,000.000 — већ онда рачунало са губитком од Дин 20,000.000 од деоничке главнице, дакле укупно са Дин 35,000.000. Данас већ нема никакове сумње да је тај губитак у том часу био битно већи. Упркос тога, равнатељство Трбовља — на својој седници од 15. марта 1925 — закључило је једногласно прихватити предлог свога потпредседника Ротера, да купи од Синдиката 540.000 деоница Славенске Банке, уз цену од Дин 80— по комаду. У мотивацији тога предлога истиче се, да Трбовље већ тога часа располаже са око 40,000,000 готовине, који ће износ

152