Nova Evropa

Nauka u Rusiji, posle Revolucije,

Nauka u Rusiji ima svoju istoriju, koja se razlikuje od istorije nauke na Zapadu. Dok je nauka u zapadno-evropskim zemljama, ekonomski i kulturno jakim ı bodđatim, u prošlim stolećima imala potrebne uslove za plodno razvijanje, — u Rusiji do Revolucije nauka je uglavnom bila u bednom stanju, pastorče. Pa ipak to, u pojedinim slučajevima, nije smetalo ruskoj nauci da postigne znatne uspehe i zauzme lepo mesto u opšte-čovečanskoj kulturnoj utakmici, Tako stoji, naprimer, sa matemafikom, kemijom, fizijologijom, botanikom, agronomijom, i još nekim drugim granama prirodnih nauk4, u kojima je ruska nauka dala svoj deo, pa je nesumnjiv fakat, da je njena uloga u opšte-čovečanskoj kulturi bila od važnosti, i da je učešće ruske nauke u obogaćivanju svetskog napretka bilo primetno, i bez obzira na prilike u kojima se ta nauka razvijala, a koje ni najmanje nisu doprinosile njenim uspesima. Dovoljno je, dokaza radi, pozvati se na članak »Ruski uspesi u kemiji«, u engleskom časopisu » The Chemical Age« za 1924 (april, br, 251), koji navodi reči predsednika Kongresa kemiсага prof, Ута (Жупи), о обготпип хазјибата гизке Кепије i odličnim svojstvima ruskih kemičara. »Kad bi se zaustavilo napredovanje i razviće ruske kemijske nauke« — rekao је prof, Vin — »to bi bila medjunarodna nesreća, jer od naročite škole ruskih kemičara treba očekivati nove dragocene prinose za riznicu čovečanskih znanja«. Da bi se osetila i shvatila vrsnoća i vrednost postignutih uspeh4 od ruske kemijske nauke, on savetuje britanskim naučnicima da preduzmu mere i za upoznavanje sa radovima ruskih kemičara, i poziva ih da nauče ruski jezik da bi se mogli na izvoru upoznati sa dragocenim doprinosima ruskih kemičara, a poimence sa obilatom riznicom znanja u zbirci »Radovi Društva Ruskih Kemičara«. Sličnih laskavih svedočanstava i pohvala za rusku nauku i ruske naučnike moglo bi se još mnogo navesti, pa ako ponekad ruski naučnici i dopuste sebi neskromnost da govore o svojim zaslugama, to oni čine s dovoljno prava, iako se u mnogim zapadnim centrima drukče misli, Ipak, oni su potpuno svesni razlike koja postoji izmedju nauke na Zapadu i nauke u Rusiji, i znaju da ta razlika ne potiče samo otuda što je zapadna nauka imala bolje materijalne uslove za svoje razviće, nego naročito usled socijalnih prilika i opšteg tempa u kojem se kretao život na Zapadu i u Rusiji, Dok je Zapad, osobito od početka XIX veka, išao punom parom napred u svom ргоsvetnom i privrednom razviću, u Rusiji je sve do druge polovine XIX veka gospodario feudalizam, ustupajući vrlo nerado i polako mesta narodnom prosvećivanju i privrednom kapitalu.

162