Nova Evropa

родно, јер је читава наша позадинска привреда била оријентирана континентално ; али сада, након десет година заједничког државног живота, након десет година уживања заједничког мора, могло би ипак и у том правцу да крене већ на боље, утолико пре што се поморство кроз то време показало бесумње нашом најрентабилнијом индустријом, у коју вреди улагати капитале, При свем том, треба признати да се и ту, у последње време, чине кораци унапред. Тако је например већ и београдска штампа почела да, с времена на време, региструје понеку вест о нашем поморству, па чак да се упушта иу критиковање ове или оне појаве, То бисмо поздравили са задовољством, јер је озбиљна критика и овде као свуда иначе потребна; али се бојимо да досада отуда нисмо чули стручне критике, а нестручна критика несамо да није од користи него може да буде и штетна, стварајући забуну и збрку појмова код неупућених људи који је прате. Типичан пример оваке нестручне, и штетне, критике пружа свакако једна белешка иначе (у берзијанским стварима) добро обавештеног листа „Народно Благостање“ (од 15. јуна о, г.), која се осврће на један чланак загребачких „Новости“, у вези са субвенцијонирањем наше пловидбе на Средоземном Мору, а која завршава речима:

„... Ми о тоше мислимо ово; Држава стоји на гледишту, да се субвенцијонира обална пловидба. Још се нисмо одлучили — хвала богу — на субвенцијонирање пловидбе ван наших обала, Тако би овим одрећеним гледиштем Државе, питање субвенцијонирања нашег бродарства по Средоземном Мору било принципијелно решено.

„Ми бисмо требали да искористимо кризу талијанског бродарства, па да товаримо њихове бродове са нашом робом по јефтинијој тарифи, и да на тај начин вучемо користи од субвенције коју Талијанска Влада даје своме бродарству."

Писац ових редака није идентичан са писцем чланка у „Новостима“, и не слаже се са свим изводима тога чланка; а поименце је, у начелу, противан субвенцијонирању у лошем смислу те речи, јер се њиме фаворизује пословно полтронство а кочи замах свежој пословној иницијативи и изналажењу нових, рентабилнијих, путева и метода. Али је мишљења, да оно што се код нас назива „субвенцијом“, углавном и не спада у категорију субвенција, већ представља одштету државе за извесне услуге, учињене јој од паробродарских друштава (превоз поште, превоз војних лица, и т. д.). Та се је одштета, то је истина, попела у појединим случајевима на степен лоше схваћене субвенције, па је то у штампи више пута изношено. Али су све то били резултати партизанства, а не принцип, тим више што сем није радило о свим него махом о неким споредним, малим друштвима,

214