Nova Evropa

жењу у самој Кући, гдје јој је у редовним приликама већина осигурана, већ посвећује нарочиту пажњу изборницима, све кад и нису избори пред вратима. Зато се данас велике политичке изјаве не дају у Парламенту, већ на скупштинама; а Парламенат је мјесто за огромни технички рад који се има свладати сваке године. Ипак, не треба мислити да је Парламенат пуки строј за гласање; код важних основа, а особито код прорачунске расправе, развија се критика, напосе од стране опозиције. Али баш та критика и служи као средство, да се изразе и конкретизирају назори јавног мишљења, или пак да се дјелује на само стварање јавног мишљења. Ту треба још споменути, да је на јачање утицаја јавнога мишљења снажно дјеловао и модерни напредак техничких средстава за распростирање писане ријечи, поименце телеграф и штампа.

Покретљивост Устава, и на око замршена разноликост и комбинације разних политичких уредаба, чине да се политички живот у Великој Британији врло лако прилагођује приликама и ситуацијама. Мнституције не носе вриједност у себи, већ их добијају према примјени у пракси. Сва уставна средства стоје у приправи и на расположењу за правога човјека, који ће их знати искористити у свом дјеловању за добро опћенитости. То се особито добро види на улози самога Владара. Скучени положај Краља посљедица је тога, што су владари из куће Хановера били неспособни и непопуларни, а на концу је дошла на престоље жена. Но владар већих способности и јачег индивидуалитета може наћи средстава да изврши свој уплив, и то се видјело већ код краља Едварда. С друге стране, неактивност у коју је течајем задњег стољећа потиснут Краљ, тражила је да се за вршење државних послова створи какав други јак орган. Тај се нашао у Кабинету. М догод се међу политичарима владајуће странке не налази човјек необичних способности, тежиште државне политике биће у Кабинету као зборном тијелу. А кад се појави јак политички вођа, који својом личношћу зна освојити повјерење народа, пуноћа власти прелази на Премијера. Његов положај, мада није одређен уставним прописима, фактично надилази положај многога владара, па се може у многом погледу упоредити с положајем и с влашћу Предсједника Америчке Уније. Ту лежи тајна врсноће енглескога Устава, што допушта да изврша. вање власти буде подијељено по способностима: власт прилази јакој личности, на којем год се положају она налазила; а у доба осредњих талената, поједини се фактори употпуњују. Тако можемо разумјети и познату енглеску реченицу: »Меп, пој теазшге5«.