Nova Evropa
се саме управљају, саме издржавају, али и саме брину за своју одбрану (»self-Government«, »self-suppori«, »self-defence«), a међу којима Велика Британија има тек понеко преимућство и улогу одговорнога вође. Овако мудро попуштање донијеће матици нових користи у трговини и економској заједници. Државоправна веза између појединих дијелова Империја исто је тако несистематски, може се рећи неконкретизовано уређена, као што смо то прије видјели за сам британски Устав. Британски Империј је по својој структури организација своје врсте, изграђена на начелима федерације и самоуправа. Некадања фактична заједница претворила се у драговољну, свјесно изабрану. Нарочито ваља код тога истакнути, да је у склопу те британске заједнице народа (»Вгинаћ согатопмеаћ о панопз«) нашла своје мјесто и Слободна Држава Ирска. То је опет један од великих успјеха британске политике, да је за ванредно тежак ирски проблем нашла рјешење у склопу Царства.
Ово су тек неке мисли о данашњој политичкој структури Велике Британије и Британскога Империја. Оне достају, да покажу велику политичку способност енглескога народа, па можемо поновити, да су Енглези уз Римљане политички најнадаренији народ свијета. Тачно је рекао лорд Розбери, да је повољно дјеловање неке уредбе мање похвално за саму ту уредбу него за способност енглеске расе да сваку уредбу учини корисном. Али та способност чини да је енглески народ, често несвјесном интујицијом, а често опет промишљеним настојањем, пронашао баш оне уредбе које му у даном часу најбоље послужише. Тим је уредбама Енглеска постала учитељицом човјечанства. Ту нам падају на ум ријечи једнога од најбољих познавалаца енглеског политичког живота у прошлом вијеку, оданог савјетника краљице Викторије и њена мужа, баруна Стокмара (Martin, »Life of the Prince Consort«): », MOjHM OuHMa |e енглески Устав темељни и угаони камен цијелог политичког образовања садањег и будућег човјечанства«. А ја бих додао, да је тај Устав и најбоље јемство за даљи процват високе културе великога британскога народа и цјелокупног човје“ чанства.
Dr. Juraj Andrassy.
100