Nova Evropa

Imperije; te su ideje protivne duhu slobodne trgovine, na kojem _ је osnovana Imperija. Sve da »Commonwealth« i izdrži tu bitnu reformu, blašostanje bi matice bilo tada tek umjetno a ne prirodno: matica bi došla u fazu »panem et circenses« staroša Rima, gdje su provincije nosile bodatstva u glavu Carstva, koja je pod plaštom spoljnjeg sjaja bila istrulila do srži, Dalekovidi duhovi Britanije znadu zato, da mati zemlja sama iz sebe mora proizvesti snage za svoj preporod; ne uspije li u tome, ona se mora raseliti, i

I opet se treba vratiti na poredjenje s Amerikom, pa naglasiti bilna eopolitička razlika izmedju obiju anglosaksonskih sistema, Sjedinjene Države su Jedinstvene nesamo politički nego i geopolitičko-ekonomski, Britanska Imperija pak rasturena je po svim podnebljima i kontinentima. Prirodni razvoj ide tu u smjeru diferencijacije, Ekonomska unija ne d4 se ostvariti, kao rezultanta jedne ekonomske volje, u jednom sistemu u kojem su ekonomska stanja pojedinih dijelova podvrgnuta mijeni. Dobrovoljna ekonomska saradnja može rasti i padati, ona je zavisna od čitavog. svjetskog stanja, Samo savršen politički sistem Britanske Imperije ima značaj stalne vrijednosti na budućem putu i poretku svijeta,

Vladimir Vubović.

Фабијанско Друштво. (The Fabian Society.)

(Писац овог чланка, госпођица Галтон, кћи је Г. Ф. В. Галтона, дугогодишњег секретара Фабијанског Друштва, а пре тога приватног тајника познатога првака Лабуристичке Странке, Сидни Веба, сада лорда Пасфилда, с којим је и ушаоу Друштво, Госпођица Галтон је секретар „Школе словенских и источно-европских студија“ на Лондонском Универзитету. За овај чланак, који је написала нарочито за овај број „Нове Европе“, послужила се — углавном — следећим књигама и брошурама: „Фабијанским трактатима" и „Фабијанским есејима", о којима је у чланку реч; затим „Историјом Фабијанског Друштва", коју је написао Е, Р. Пис—Реазе, а издало само Друштво, — 2. издање 1925, — и делом „Политичка Мисао у Енглескојод Херберта Спенсера до данашњег дана", од Ернеста Баркера, изашло 1915.)

Може се одиста рећи, да се феноменално јачање и подизање до власти британске Радничке Странке (Гађошг Рату) _не би могло постићи без напора и утицаја Фабијанаца, па "да и данас још они добрим делом управљају њеном поли» тиком. У садашњој Влади има двадесет чланова Фабијанског · Друштва, од којих су осморица у Министарском Савету; а

115