Nova Evropa

је своје делегате на годишњу скупштину Странке, док су се истодобно многи његови чланови примали чланства у партијском Главном Одбору. Али, иако су данас преко сто друштвених чланова прихваћени од Лабуристичке Странке као њени кандидати по разним изборним окрузима, само Друштво се не бави првенствено политиком и изборном кампањом. И баш у томе и лежи његова снага за будућност. Радничка Странка је тек на почетку своје каријере, и будући да је њој нарочито стало до примене уставних метода, она се једва и почела да упушта у реформе социјалистичке природе. Без обзира на потребу сталне пропаганде, особито међу средњом класом, увек ће у крилу саме Странке бити места за групу интелектуалаца који ће се посвећивати испитивању социјалних прилика и потреба, предлагати и препоручивати путеве и начине на које би се Друштво дало освежити и реорганизовати више у складу са социјалистичким начелима, те тако се старати за теорију из које ће се моћи развити на делу практична, борбена поли: тика Странке. Ово је била улога коју је Фабијанско Друштво одувек играло у социјалистичкој политици Велике Британије, па ће и наставити да делује у истом правцу, све док се не могадне постићи једна Социјалистичка Држава онака каку је желимо. Dorothy Galton.

Makdonald.

(G, Džordž Glazgč, pisac ovog članka, jedan je od poznatih savremenih engleskih publicista i dopisnika stranih velikih listova, On je sebi stekao ime, za vreme Rata, kao saradnik i saurednik Vatsonove »The New KEurope«; sada je urednik za spoljnu politiku Garvinova »Observer«-a,}

Makdonald — James Ramsay MacDonald — kao čovek oličava u svojoj osobi donekle melankoličnu povest rodjenja i rasta britanske Radničke ili Socijalističke Stranke, Melankoličnu, kažemo, zato što su dobre pobude bile usmerene ponekad u pravcu ciljeva sumnjive mudrosti,

Godine 1895, G. Makdonald je prvi put pošao u izbornu borbu. On je tada bio kandidat Nezavisne Radničke Stranke za Sauthempton, u leto te godine. Dobio je 866 glasova, a 20,694 glasa palo je za njegova protivnika. To je bio početak britanskog socijalističkog pokreta, i Makdonald je bio tada glas vapijućeg u pustinji, 1924, dvadesetidevet dodina kasnije, on je bio vodjom najveće stranke u državi, njegova stranka se pročula pod imenom Laburističke Partije, i te iste godine obra-

120