Nova Evropa

Zajednička je crta svima ljudima koji su rodjeni u siromaštvu, pa moraju da se probijaju kroz život golim rukama, da im nedostaje hrabrost. Tako je bilo i sa Makdonaldom. On je imao hrabrosti da, za vreme ЗуејзКкоба Rata, bude pacifist. A posle Rata ima hrabrosti da odoli iskušenjima gorčine osećanja i osvetoljubivosti koje karakterišu poratni socijalistički pokret u Rusiji, On je imao dobar instinkt, isto koliko i hrabrosti, da uvidi da je revolucija, baš kao i rat, i zločin i ludost, Drugim rečima, njegov pacilizam bio je dosledan. A iz istog sleda misli proističe, da je Makdonald, sa godinama, bivao sve manje sirov, manje ekstreman u svojim idejama o tome kako da se pridje osnovnome problemu sirotinje i bede naroda u zemlji. On je danas načitan čovek, a od prirode je obdaren prvoklasnim intelektualnim sposobnostima. Bio je роја зуоба veka novinar, i on dobro piše. Ne zna baš mnogo za šalu, jedan nedostatak koji se daje protumačiti neravnom borbom što je imao da je vodi za svojih mladjih godina, A može biti, takodjer, da je i rodjen bez smisla za humor, Praktična važnost ovođa nedostatka javlja se u tome što, ušavši u javni život medju najkrupnije i najistaknutije, ima sklonost da sebe sam uzima odviše ozbiljno. Zadnjih godina, on sebe uzima ozbiljno u tolikoj meri da se ljuti kad ga kritikuju, bilo prijatelji bilo protivnici, U Parlamentu, on bi se pokazivao gotovo uvredjenim kad bi se njedov rad podvrgavao kritici, pa ma i najkonstrulktivnijoj. On je dobar upravljač, vešt i iskusan parlamentarac, briljantan u svojoj spoljnoj politici, i njećova pamet preleće i obuhvata pravo i jasno svaki predmet — osim jednog. Nije slučajnost, da je Radnička Vlada Velike Britanije izvojevala svoje pobede na polju spoljne politike a zabeležila svoje poraze na polju domaće politike. Pokvarenost socijalističke teorije u samoj svojoj suštini čini nemođućnim da i pamet jednog Makdonalda izmisli kakvu bilo efektivnu reformu, Najbolje socijalne reforme u Velikoj Britaniji izvela je Konzervativna Stranka, Bilo bi zanimljivo znati, da li danas na dnu svoga srca Makdonald uvidja zablude ekonomske nauke na čijim se ledjima uzdigčao na vlast. Dala bi se, verovatno, napisati tragedija o ovakome čoveku: njegovo socijalističko Vjeruju već је игод о р!одот, 1 stvorilo je buntovnu partiju koja gura više u levo nedo što je njemu milo. Kao što je Kerenski u Rusiji izazvao Ljenjina, tako је Makdonald u Velikoj Britaniji stvorio Makstona, s tom jedinom razlikom, da je Makstonova funkcija da oslabi a ne da osveži i obnovi maticu-stranku, Al, da se ovde ne upuštamo dalje u ovo pitanje. :

U svakom slučaju, makako završio Makdonald svoju političku karijeru, jedno je pouzdano: da će on ostati za sva Vre-

mena jedna od najuglednijih ličnosti ђе апзКков јаупобв života. George Glasgow.

122