Nova Evropa

кроз прозоре затворене дрвеним капцима. Средиште комфора била је велика ватра у пространом камину од камена, који би изгледао као улаз у какав родбински маузолеј. Тапете по зидовима биле су у складу са покућством, имитујући баршунасти брокат. Биле су доиста и лепе и топле за око. Такова соба не би била потпуна без једне или друге дражесне домаће »животињске« слике Сер Едвина Ленсира (Татдазеег, рођен 1802, умро 1873). Ко није могао прибавити оригинал, купио би макар бакрорез! Сваковрсне животиње, насликане са пуно љубави и бриге; али некако као лакиране и испуњене: кроз њихове животињске маске назиру се ч0вечје очи... М баш зато што је знао да нагласи сродност између нас људи и наших домаћих животиња, наших красних шумских становника, и што је умео да апелује на осећање (а то код Енглеза увек успева), постао је и остао Ленсир толико популаран. Без обзира што су, поред тога, његове животиње правилно цртане и добро бојадисане, а и то значи нешто код просечних људи. Не као супарницу овим сликама, већ као неку нескладну другарицу, наилазили бисмо и на неке од панорамских групних слика Фрисових (У Шат Powell Frith), sa noma генерације млађих од Ленсира. Фрис, који је живео скоро до пред Светски Рат, плодан сликар и илустратор, најбоље је познат по својој слици »Ретђу Пау« и по својој »Еауау ЗјаНоп« (»Железничка станица«): сваки тип и свака група, које сте могли да видите на великим енглеским утркама, све се то налази, и још више, у његову »Ретђу Пау«-у! Свако лице је портрет, и свака група илустрација. Ове су слике, у ствари, социјалне успомене и имају драж повести. Осим тога, помно су намалане, па је све припомогло да су још и сада јако популарне. Напокон, у ову јаку душевну храну спада и неколико родбинских портрета — цртежи Ричмонда, чудни, готово као сене, у својој нежности. Около године хиљадуосамстотинадвадесетидевете важило је, у пуном смислу речи: »— Ако вам ови портрети не могу ганути срце, онда са вашим срцем нешто зацело није у реду«... 351

На наш укус утичу у великој мери два фактора: одвратност и асоцијација. Другим речима, волимо промену од онога што нам се натурује или пак пригрлимо ствар која је у некој вези с оним чему нас привлачи наше срце. Уметнички преокрет према овоме викторијанизму био је прерафаелитизам. Овај нас води к Милеу (Јоћп Еуетен Ма11а15) који стварно није тако велик како изгледа ако се строго држимо популарних слика. Главни Милесов значај за британску уметност лежи у томе, да је он један од оснивача Прерафаелитског Братства у 1848. Овај покрет био је уметнички одговор Енглеске, реакција на дух ослобођења на Континенту,

129