Nova Evropa

prikupljanja novca i materijala za srpske ranjenike i bolesnike u Ratu {osnovao je Serbian Relief Tuand, i bio mu je duša, ali je t isti mah bio u prisnim vezama i sa Škotskim Ženama, saSvim posebnim društvom), pa do prevodjenja narodnih pesama i naših književnih delš na engleski i Osnivanja katedara i lektorata za naš jezik na engleskim školama i sveučilištima. Da ne govorimo o пјебоој »Моуој Еугорј«, и Којој su lavji deo gutali današnje države Male Antante i ostali Sloveni tada još pod Austrougarskom; ali je on, za vreme Rata, osnovao i Srpsko Društvo u Londohu, koje je pre godinu dana pokrenuo ponova kao Jugoslovensko Društvo Velike Britanije, te oko kojega se sada iskupljaju svi stari i toliki novi prijatelji našeg naroda, na zajednički rad. On je dao inicijativu za priredjivanje Meštrovićeve Izložbe u Londonu, i bio glavni prifedjivač i te Izložbe i onih koje su joj sledovale, u Londonu i po Velikoj Britaniji; pa je i danas opet, pored Gospodina Brajsa (blagajnika Jugoslovenskog Društva), glavni organizator Jugoslovenske Umetničke Izložbe koja se otvara u Londonu s proleća ove godine, u čuvenoj Tet-galeriji (Tate Gallery). Kamo naše lepe sreće da ih ima više takih kao što je SitonVatson, pa da se svi tako kao on »mešaju u naše stvaric,

Uz ime Dra, Sitona-Vatsona spominje se, vrlo često, ime još jednog velikog prijatelja našeg naroda, veoma uglednog novinara i publiciste, i sjajnog govornika i političara, Vikema Stiđda (Henry Wickham Steed), dugododišnješ dopisnika »Tajmsa« iz Berlina (1896), Rima (1897—1902), 1 Веса (1902—1913), zatim urednika za spoljne poslove [1914—1919]), i najzad {1920} glavnog urednika »Tajmsa«, a sada vlasnika i urednika poznatog časopisa »Review ol HReviews«, Stid je pisac čuvenoša dela o Hapsburškoj Monarhiji (1913), koje је doživelo mnoga izdanja i prevedeno na razne jezike. On je, u mnogom pogledu, bio nesamo drug već i učitelj SitonaVatsona, pomažući mu docnije pri uredjivanju »Nove Evrope« i braneći s njime zajedno stvar malih naroda pred Velikim Silama, i protivu njih, u Parizu i Versalju; i pre toša, u Londonu. Članovi Jugoslovenskog Odbora u Londonu pamte dobro svoje razgovore sa Stidom, i sećaju se sa zahvalnošću njegove saradnje i pomoći u svemu što bi preduzimali u one teške dane da bi zadobili i umilostivili, za našu jugoslovensku stvar, srce zvaničnih britanskih i srpskih faktora i krugova, Frano Supilo, da je živ, znao bi o tome naročito mnogo pričati,

Sa Evansom, Stidom, i Sitonom Vatsonom na čelu, publicisti i novinari vršili su pijonirski posao u pogledu obaveštavanja svoje domovine o Jugoslaviji i Balkanu, pa i o Srednjoj Evropi. Za njima je došla čitava legija saradnika velikih listova, i kasnije ratnih dopisnika (profesijonalnih i slučajnih), koji su onda svoje izveštaje i uspomene često objavljivali ı u knjigama.

142