Nova Evropa

капелана. Пред »вратима од Града« дочека их Велико Вијеће и клер. Затим сви кренуше прама Госпи, и док је ту одушевљени народ певао Те Пешт, Лодовико је, изнемогао и блед, клечећи пред великим олтаром, у облаку тамјана искрено захваљивао Богу што је на крају свог дугог и мучног путовања, и што више нема да се боји сењских ускока од којих му је за време целог путовања претила опасност...

*

Бекадели се родио у Болоњи, године 1501. Дед му је био гласовити Панормита, писац »Хермафродита«. Лодовико је почео да студира права у Болоњи, али наскоро »одлучи да остави трновито поље проучавања закона, па да уђе у вртове Муза«. Тад се посвети проучавању класика, а нарочито Цицерона, у вили свог'конгенијалног пријатеља Ђовани дела Каза, у Пјан ди Муђело. Он настави своје хуманистичке студије у Падови; а колико је у њима напредовао показују његови списи литерарни, антикварни, и историјски. Као секретар кардинала Контаринија, путовао је много: године 1536 у Рим, где се упознао са Микеланђелом; 1539, у јужну Француску, где посети Карпантрас и, као прави романтик и петраркист, опева Уаис1изе; 1540, у Фландрију, и натраг у Болоњу (1542), где је мало после повратка његов патрон Контарини умро. После тога је Бекадели наименован генералним викаром цркве у Ређу, а затим бискупом у Равелу (1549). Следеће године пошаље папа Јулије Ш овога способног црковњака као апостолског легата у Венецију. Ту је Бекадели заузимао ово важно место све до краја 1554, када се врати у Рим, и као један од четири префекта за градњу базилике Св, Петра дође у ближи додир с Микеланђелом.

„У то су време прилике у Цркви дубровачкој биле врло траљаве. МИменовани архибискупи били су увек Талијани, и нису уопће долазили да обиђу своју дијецезу. Свећенство, препуштено само себи, било је немарно и покварено. Мако су Дубровчани желели да имају сталнога архибискупа, није их било лако задовољити. Када је, например, кардинал Ђовани Анђело де Медичи, архибискуп дубровачки (15451551), именовао својим наследником Севастијана дел Портико, па кад је овај последњи већ стигао био у Анкону, на путу за Дубровник, изиђе му усусрет Серафин Замања, дубровачки властелин и посланик Сената на Ватикану, те му на леп начин јави да његово присуство у Дубровнику није пожељно. Услед овога настала је свађа између Републике и Кардинала де Медичи, која је трајала преко две године. Међутим умре Бискуп фФолињски, а Папа да би прекинуо распру, именује Севастијана дел Портико његовим наследником, те тако остане дубровачка столица празна, а Сенат

181