Nova Evropa

М. А, Мата]: »Тте ЈеМеге зпед!е а! Годоусо Вессаден а Ме chelamgelo Buonarroti ed Alcune Монте Чтђогпо 21 сагјеса Вессадеј 'della Рајанпа 4: Ратта«. Сопебћапо 1901,

Два од ова три „необјављена" писма је штампао ОПг. Carl Frey ses 1897 у споменутом издању Микеланђелових песама.

VILI Cesarina Violi: »Amtonio Giganti da Fossombrone«, Моdena, 1910,

VIL Dr, Artur Schneider: »Lodovico Вессадејц, Надбискуг Дубровачки и пријатељ Микеланђелов, Имагинаран Портрет Римског Прелата ХМ! вијека«. У Загребу, 1918.

На ово дело треба да приметим следеће: 5

а) Рукопис расправе „Монле Зфопсће delle citta Ragusa e Spalatro' налази се у Парми, а не у Болоњи, како Др. Шнејдер тврди.

6) Бекадели није писао „Повијест надбискупа дубровачких". Дра. Шнајдера је завео наслов у Морандијеву попису Бекаделијевих дела: „Ерззсор: Кабизин Метопаје и т, д.", где је Ербзсор: Кабизич генитив сингулара, = не номинатив плурала (после речи Вабизии нема запете).

в) Бекадели није приредио за штампу издање Петраркиних песама, него је написао живот Петрарке. Посвета Антонију Ђиганте, коју Др. Шнајдер цитира, стоји на челу ове биографије,

г) У вези са Микеланђеловим сонетом „Рег сгосе ећ вгана", Др. Шнајдел вели: „У овој су песми свакако најзанимљивије речи: ,сће муо ћог, Јогзе зала созја шесо, сот' ћеђђа (та !п репчјег. Тешко је изреком устврдити, је ли то тек набачено и мишљено у пренесеном, интелектуалном смислу, или је Микеланђело имао доиста намеру да походи Бекаделија у Дубровнику“ Кад се позна Бекаделијево писмо од 27. М1. 1556, које су штампали и Ог. Cari Етеу (1897) и А. Уна! (1901), није тешко устврдити да је то домста била Микеланђелова намера.

д) Није тачно, да је „тијеком даљњих четирију година (т. ј. 1557-1560) замукнула пјесничка жица Бекаделијева". Истина је само, да у то доба није слао песама Микеланђелу. Године 1557, он шаље из Дубровника једну песму Филипу Герију; једну пише у спомен папе Марцела [; једну шаље Ђованију дела Каза, две монсињору Пелегрину дела Фава. Из године 1558 има аутобиографски сонет „Теззет ГоНауо ећ стачапјезто аппо". Године 1559, “ сонету „Г'аНаппо, Гасјап, сћ'пфогпо а! соге", теши Љуцијана Кабогу пригодом смрти једнога од његових укућана, Из године 1560 сачувано је пет сонета од којих су барем неки писани пре Бекаделијева одласка из Дубровника.

е) У сонету „Рег Ја рам а да РКабиза" први кватрен је погрешно преведен. „Сће Номге,.. А1споо [асеа“ односи се на „Пагфит!“, а не на „зсовН"; смисао строфе је овај: Дубровачка острва (не клисуре), у првом реду Шипан, надилазе лепотом баште које је Алкиној чинио да цветају уз море (т. ј. на Крфу). — Грци и Римљани хвалили су ове баште краља Феачана, а не дубровачке клисуре, како из превода Дра. Шнајдера произлази,

VIIL. Prof. Giuseppe Tommasimno: »I Carmi Рано! Теди di Momsigmior Ludovico Beccadel nel Cd, Palatino раптепзе 972, (La preziosa collana dei Mss, Beccadelli nella Palatina di Parma}).« 5, Мапа Capua Vetere, 1923,

Јосип Торбарина (Лондон).

192