Nova Evropa

вати, миловати, љубити; над њеним телом губи присебност, и — »бездан га гута«. Тако завршава Андрејев; мрачно, са страшном трагиком за човека, ту је набачен готово неразрешив проблем љубави и тела, осећаја и сексуалних прохтева. У светској литератури, европском интелигенту, Леонид БЕЛЕ је познат нарочито по драми »Мисао«; у трагичној лози јунака Дра. Керженцева глумачки таленти европских о а воле да кушају своју драмску снагу. Славу »Екатерине Ивановне« је пронела широм света несравњива Германова. Добровољачке глумачке дружине воле особито »Дане нашег живота«, један сасвим реалистички написан комад из живота московских студената. Револуцијонарна друштва радо спомињу његову, причу »О седам обешених«, као протест против онога што је горе него самоубијство или смрт, — против смртне казне. Али у руској књижевности, Андрејев заузима нарочито место као крајњи песимист, као »руски Едгар По«, као писац код којег превлађује »ноћни принцип душе«. Бескрајни, безнадни ужас вири из његових дела. Написавши двадесетак драмских комада од водвиља »Отмица Сабињанака« до недовршене драме »Кучкин валцер« —, безброј приповедака, и роман »Сашка Жигулев«, он скоро свуда, с ретким изузецима, има посла са смрћу. Смрт влада његовом стваралачком фантазијом, то већ бележи код њега Н. К. Михајловски, исто као и после неколико година Иванов-Разумник, један од најбољих и најистакнутијих критичара руске садашњости (Мванов-Разумник, »О смислу живота код Сологуба, Андрејева, Шестова«, 1908). Писац »кошмара и ужаса«, »песник смрти«, Андрејев ће корак по корак рушити све идеале људског духа, а у руском друштву нарочито — веру у неопходност и спасоносност револуције, веру у жену и њену љубав; рушиће религијозни принцип, исмејаће снагу човечанске мисли, порицаће човечанску културу и, безумно гледајући у смрт, упућујући проклетство Неком који се игра са људским животом, Леонид Андрејев ће, на многим и многим страницама својих дела, утврдити бесмисленост човечанског живота. За такво песимистичко схватање има разлога и грађе и у биографским чињеницама овога писца. Леонид Николајевић Андрејев рођен је у фамилији једног земљомера у вароши Орлу, 1871, и већ као гимназиста прави он први покушај самоубијства у УП разреду гимназије, вероватно због смрти свог оца (овај покушај самоубијства нашао је одјека у причици »Пролеће«). 1897 године. он завршава иравни факултет Московског Университета, и бави се неко време правничким пословима; али убрзо напушта своју професију и постаје литератом. Као студент, он двапута покушава да се убије, па су истините речи које ставља њему у

261