Nova Evropa

нису могли да се међу собом споразумеју, како би противстали војничкој опасности. Ову је прилику искористио генерал Т. Пангалос да растури Парламенат и да прогласи своју диктатуру. Али је овај експерименат био спасоносан, иако се то — на први поглед — чини парадоксално. Генерал Пангалос држао се је, као диктатор, врло рђаво; али је дао политичком свету осећање солидарности, истовремено удаливши своје властите војничке пријатеље, који онда више нису хтели да мисле о укидању парламентарног режима.

_ Заједничка борба политичких партија против диктатуре била је припрема за њихову доцнију колаборацију. У овој борби нису учествовале само веницелистичке партије, него и бивше монархистичке партије, које су постале помирљивије. Тако се је ројалистичка странка Метаксаса изјаснила без резерве за републикански режим, а и популистичка партија Цалдариса изгубила је много од своје раније монархистичке ортодоксности. На тај начин омогућена је такозвана Еукуменска Влада, под председништвом Г. Занмиса, садањег Председника Републике, одмах пошто је оборена диктатура. За време ове Владе изгласан је републикански Устав, и извршено је измирење народа, први пут после Светског Рата. Доцније је из ове Владе иступила популистичка партија Г. Цалдариса, који се није слагао са економском политиком Министра Финансија (Кафандариса), шефа највеће групе старих веницелиста, а који је извршио санирање народних финансија и стабилизацију новца. Затим су се десиле и друге промене. У току времена, пошто су главни циљеви коалицијоних влада постигнути, партије које су учествовале у њима почеле су да мисле и на своје специјалне партијске интересе, и да се међусобно гложе. Није додуше постојао разлог да се напусти систем коалиције; али је народ, преоптерећен порезима, које је захтевало економско санирање земље, почео да се умара и да протестује због унутрашњих борба у Влади. То је био тренутак који је Г. Веницелос одавна очекивао, да ступи поново на политичку сцену Грчке. Налазећи се већ годину дана у земљи, он је знатно допринео речју и делом да се обори ауторитет последњих коалицијоних влада. У међувремену је било потпуно свршено са војничким факторима. Народу се поново повратило осећање свога нацијоналног јединства, а стара мржња монархиста против личности Г. Веницелоса ослабила је. Сем тога, осећала се више него икада потреба за једном снажном личношћу, која би била способна да концентрише око себе знатну већину и да образује једну хомогену владу. Повратак Г. Веницелоса у политички живот био је тако изненадан да није дао осталим политичким партијама времена за одбрану. Неслагање, стварно или привидно, са |Z

308