Nova Evropa

службених проливених говора... Али коликогод био лаконичан у својој дефинитивној форми овај крик из 1860, он нас везује и са другим успоменама, које га оснажују и усавршују. Колико ли само фигура ускрсава пред нашим очима на овај крик! Он обухвата и представља толике класе појединаца, хајдука-паликара, политичких људи, племића, свештеника, и народа. Ту су и сељак и грађанин, капетан и паликар. Ту су и људи од мача и људи од пера. Репутирана имена легендарних јунака више него ли илустрације историјске епохе: Мијаулис, Сактурис, Канарис, Капсалис, Бочарис, Цавелас, Гривас, Никитарас, Илија Мавромихалис. Тек што је поезија завршила, ето се историја појављује. Они се сви ређају предамном, — непоређани, легендарни. Подносећи врло лоше дисциплину, и мешајући се врло лако са сликом. Примитивно херојски. Омирски. Ударајући на машту више него ли на мисао. А посред ратничког каоса светле тачке или тмасте масе пепела. Места. Света Места. У Мореји, у Румелији, само свето оточје: »Острва Грчке, островље благословеној« На дну вулкани, за које се причиња као да чувају свој пламен, — и то најживљи пламен за будућност! Крит, Македонија, Тесалија, Тракија. И покрети и ставови наличе великом замаху крила.

Колокотронис је то. Стари кентаур, који избацује своје наређење: »Пали, сеци!«... М за којим јури цело мноштво бегунаца, и оних који се подвргавају. То је чудотворни говор Ђорђа Генадијоса у Науплији. Дијакос је то, који поред своје жртве пева песму Априлу и Мају. Велебни је то час ексодуса из Мисолунгија. Жене су то, на сат раније ослобођене, и на најсигурнији начин, у крстионици јунаштва. То је Кундуријотис, који пружа своје богатство народу. То је неописиви пољубац, који смирује два бивша непријатеља: Заимиса и Караискакиса. То је Фабвијерова редовна војска, која снабдева барутом Акрополу. То је Трикупис са својим посмртним говорима, Макријанис са својим архивом. Толико основа за изградњу Полибисова Храма будућности! У основама пирамиде, ошкропљене крвљу, прокламација Александра Ипсилантиса, мучеништво Риге од Фере, жртва Патријарха Гргура. Освештење у Агиа Лавра, и Епископ Германос. На врхунцу Каподистрија, велики мученик народне обнове. Кораис васкрсава и обнавља наставу. Соломос ствара и инспирише Поезију.

Сто се година навршује од уласка Грчке у концерат независних држава. Баш се тада некако налазила на своме зениту она коју у историји зовемо романтиком. Револуцијонаран је то и сложен феномен, етички и естетски, раширен по целом универзуму; у коме се замах према сло-

297