Nova Evropa

узбуђеном француском друштву принцип »рехабилитације nyTH« (»rćhabilitation de а сћалк«), и колико је он противника донео једном покрету у суштини својој социјалном. Други, не мање убедљив, пример представљају руски нихилисти; иако се они појављују као нека врста неорганизоване политичке странке, са програмом рушења постојећег стања и стварања новог утемељеног само на основи разума, они су стварно постали познати ширим круговима друштва највише својим спољним обликом и слободним односима између мушкарца и жене. Истина је, да данас овакви односи не значе за нас ништа чудновато, али нема озбиљног објашњења, зашто да баш у овом правцу буде упућен покрет који је, како изгледа, у ондашњој Русији имао много важнијих и опаснијих непријатеља. Као што рекох, мени се чини да се одговор мора тражити у улози, нерасветљеној досада колико треба, темперамента и спола у разноврсним покретима маса.

Сматрала сам за потребно да напишем ових неколико редака као увод у тему која ме непосредно занима, а која се јавља као конкретан случај у много сложенијој и општој теми везе спола и темперамента са покретима маса у Руској Револуцији, која стварно још траје. Узели ми у претрес мишљења присташа или противника комунистичког преврата, у сваком случају ћемо се убрзо срести са питањима о међусобним односима спола, о кризи брака и распадању породице, и т. д.. Разлика је само у томе, да једни оптужују целу Русију са свеопштег разврата, док други оправдавају разврат и распадање често слабо аргументованим теоријама. У првом случају, мени стално и нехотично долазе у свест оптужбе које су некад подизане, од стране непријатеља, противу Хусита, и та аналогија побуђује ме да будем опрезна и да се чувам толико привлачних генерализација при оптуживању. Споменућу још, за љубитеље аналогија, да би не толико само хуситство колико мишљења која су изражавана о њему у за оно време културној Европи, било интересантно довести у везу са оним што се говорило и писало од стране многих о Руској Револуцији. Али није свакоме дато да обухвати једним погледом сву величину покрета, те многи о њему суде само по видику који се отвара с њихова прозора. Ево, један мали али поражавајући пример: велики руски мислилац и сатиричар Фонвизин, који се десио за време Револуције у Паризу, написао је, да Париз »личи на котао у којем ври свакојака нечистота«, а ипак Фонвизина морамо рачунати ако не у број људи који су градили модерни свет а оно свакако међу оне који су барем припремали за њега место. Зато сматрам веома корисним, упоредити модерне догађаје са некадашњим и већ озакоњеним, али