Nova Evropa

група у револуцијонарној борби. Године 1905, у Москви, одржан је Сељачки Конгрес: »Главна тема дискусије беше: питања тактике. Једни делегати су бранили мирну борбу: митинге, пасивни бојкот власти, стварање органа револуцијонарне самоуправе, мирно орање спахијских земаља, и мирно одбијање плаћања пореза и давања рекрута. Други су позивали на оружану борбу и на безодвлачно подупирање завера и устанака који су започели били у покрајини. Најзад, примљено је средње решење: одлучивши се на обуставу употребе вина, Конгрес је у својој резолуцији изјавио, да ако народни захтеви остану незадовољени, то ће изазвати општи народни устанак« (Л. Троцки, »1905 година«, стр. 184). Године 1921, одржан је Индијски Нацијонални Конгрес: »Главне одлуке су се тицале тактике.. Једни су изјављивали, да Конгрес мора да настави тактику мирног бојкота. Други су предлагали да се примене сви могући начини, укључно и грађански рат, па су изјављивали да, уколико се Влада држи тек окова и казни, покрет може да остане пасиван; али ако Влада пође даље, па почне примењивати робију ни митраљезе, покрет неће моћи остати ненасилним. Конгрес је одлучио да настави тактику мирног бојкота Владе, суда, школа, и да се бори противу употребе алкохола« (»афап Кемгем«, 1922, 1., чланак »Indian National Congress«).

Што се тиче индијско-муслиманских сукоба и контроверза, комунисти држе да је неопходно борити се противу њих путем појачавања класне свести и класне борбе. Међутим, заменик Гандија на челу покрета »пасивног отпора«, песникиња Сарајини Наиду, приликом свога повратка из Европе у новембру прошле године, у првом свом говору препоручила је решавање мањинских питања путем демократске сношљивости, па је наводила и речи председника Масарика, да није могућно изградити нацијонални живот ако мањине остају незадовољне. Фактички пак, агенти Команде Средњо-азијске Армијске Области већ одавна »обраћају нарочиту пажњу на север од Пешавара« (депеша Раскољњикова Комесаријату Спољних Послова од 8. 1. 1922), т. ј. на област најближу Русији, насељену фанатичним муслиманским племенима, која су сваки час готова да дигну устанак несамо против Енглеза него и противу Хиндуа.

[из свега што смо довде изложили произлази, да се тешко може очекивати у Индији од источне московске политике успех сличан ономе који је постигнут у Кини пре неколико година. Тамо се борба водила против групе империја-

листичких држава које нису могле да се сложе у својој акцији; у Индији су Британци сами. У Кини је московска

168