Nova Evropa
talijanskog društva, konzervativne sa klerikalnim (епдепсата; U prirodi je Talijanske Države, da Predsednik Vlade zna vladati istovremeno ı Monarhijom i klasama koje se dižu da predstavljaju Naciju. Pravi državnici, usled nužde da služe Državi protiv egojizma dominirajućih krugova, bili su oduvek nepopularni, i uspevali su da se održe više za ljubav stvari nego što su se sa svima slagali, Gjoliti nije bio nikada popularan, a ipak niko nije nikada uspeo da ga obori, uza svu najširu slobodu dopuštenu opoziciji, Zašto? — Vrlo široki krug pristalica na koji je naišao Musolini, dokazom je da falijanska buržoazija, reakcijonarna i neodredjena, nalazi u novoj diktaturi tip vlade koji je oslobadja od napora da bude liberalna i da se prilagodi modernoj državi; ona u Diktatoru pozdravlja onoga koji ju je oslobodio dužnosti da misli! Diktatura uspeva da nadje sebi brojne pristalice kod naroda s katoličkom tradicijom i s katoličkim mentalitetom, koji slobodu smatra teškom vežbom, nametnutim naporom, i dužnošću, koju mogu da shvate samo retki i izabrani duhovi, Nije stoga utešna ova činjenica, da mi danas prisustvujemo vrlo rapidnom vraćanju falijansko8 naroda па starinske običaje vladavine dedova. Ipak zato slobodni duhovi nemaju razloga da očajavaju, — očaj je svojstven bolovima bez dostojanstva. Istorija živi od eksperimenata, koji se medjusobom proždiru, Slobodi se služi sa strpljivošću, Reakcije, ako i srećne, samo su jednim više dokazom potrebe slobode, Kad je Sveti Ignacije Lojola, umirući, navestio persekuciju reda od njega ustanovljena, on je time formulisao buduće dogadjaje kojima svi ljubitelji slobode mogu da mirno gledaju ususret,
Pravda istorije spora je, ali sigurna: ona sa poštovanjem spominje sve mučenike za slobodu, i nalazi reč odrešenja ili milosrdja, simpatije ili oproštenja, za sve ludosti koje su povredile čovečansko dostojanstvo; ali nema oprosta za krvnike i za lirane, Gotovo uvek prolazi mimo njih a da im ne spomene imena, Slobodni duhovi znaju da služe Domovini čak i u izgnanstvu, idealnoj Domovini; njih često osudjuju radi toga što više vole svoje ideje od sreće svoje Domovine, kao da se vlastita Domovina može da voli, i da Joj se služi, a da se ne približi kojoj višoj vrednosti, Ove osude теакстјопага svih vremena nose na sebi pečat laži; jer je najveće rodoljublje ono u kojemu ima najmanje ličnog interesa, Ljubav prema Domovini, koja ne laže, jeste ljubav prema siromašnima, prema narodu, koji neimajući drugo dobro ne meša pojedinačne interese s interesima kolektivnosti, Plemenitaši, bogataši, i druži moćni, izdavali su u svako vreme Domovinu, svakiput kadgod se pričinilo da su njibovi interesi u opasnosti, Koliko primera i Rkoliko' pouke pruža povesnica! Savremeno rodoljublje ogleda se na principu mnacijonalnosti, koji vidi svoj koren u slobodi, Bez slobode пета Поmovine, Domovina je stvar svesti, a moderna svest ne trpi
211