Nova Evropa

ЈАМЕ7 МЕМСТМСЕВ:

BIZELJSKO.

Blizu one rečice Sufle, boja već hiljadu godinđ političbi deli Slovence od Hrvaf6, na nisbom обте%ји Боје зе ројабо izdiže iz ravnice, stoji prosfrana, čefveroPutlna, visobo zidana ograđa sa malim hulama na svabome uglu. U sredini južnoga zida je, fib ceste, široh ulaz, hoji zatvaraju stara železna vrafa; hod vrafiju, iznuira, prislonjena je vrafareva bućica s obnom па cestu. U prednjoj polovini ove ograde širi se belo posuto dvorište; a na obema sfranama fe polovine nižu se gospodarshe zgrade, staje, šfagljevi, podrumi, i hambari, fe stanovi za družinčad, Na sredini pah, slobodna sa svih strana, stoji gazdinsha zgrada sa plemićзет grbom nad vrafima, stara ali ubusna gradjevina s visobim prozorima na jedan Pat. U pozadini ozidanog čefverobuta je brižno obdelan voćnjab s novim соетјаВот.

Зргеда i straga ртозНте зе ravno polje s plodnim njivama i livadama. Ovo polje obrubljuaju na levoj i na desnoj strani složena brda, zasadjena plemenitom vinsbom lozom. Ispod fih brežuljaba redjaju se malena sela, većinom s drvenim Рисата Роје imaju crveno obojene zidove i slamnate strehe. Po brdima su розејат vinshi hramovi i bele zidanice bez broja i bez reda, — fu se slavi i časti Vinbo Lozić, bojega su stari pagani nazivali bogom Bahom. JMalobrojnije su ovde, čini nam se, crhve, bojih medju ovim slabo ' imućnim žifeljstvom nema folibo i fabo naočitih Бао Хо зи опе oPo gornje Save i Savinje. Gore, duž Sufle, i dole, pohraj Save, vide se ponositi gradovi s velibim majurima, a u prosfranoj daljini, sa zelenih branjsbih, šfajerskih, i hrvatsbih вота, iz hrastove i buhove šume, viri ovde bela crbvica, hoju je nebad sazidao pobožni seljab, a onde sura razvalina grada, hoji je dao sagraditi srednjovečni vifez Pmefima na sfrahovanje. Posred ravnice vijuga se prema Savi mutna, puna riba, rečica Sutla, u duboboj jaruzi bez izrazite obale.

Уезе!о, Фођгоди то, i, hao po svim vinorodnim Prajevima, bezbrižno i osrednje imućno žifeljstuo prebiva na obim obrežjima rečice Sulle. Ista nošnja i običaji, isti govor, iste priče i pesme, žive i fu i famoy udaju se i žene, brafime se i Pume sa desne na levu i s leve na desnu stranu; a ipah, holihu je razlibu, bolibu je pregradu izmedju obeju obrežja stvorila fisućlefna istorija, ftabo neprijateljsha prema jednom i istom narodu hoji prebiva na obim obrežjima, prema narodu boji bi po svojim vrlinama zasluživao bolju sreću i veću slavu! ... Da, had gledaš tu zemlju obo donje Sutle — bilo od severnih Bizeljsbih, bilo od južnih Zagorsbih Gorica, — od veselja # Биса srce, jer fo je ovde ona rajsha zemlja »Lijepa naša domovina«; ali fi u isti mah zalreperi suza u ohu, had se sefiš iz istorije, da je baš ovaj pitomi ali nedovoljno

315