Nova Evropa

Сама идеја зближења балканских народа није, у ствари, сасвим нова; и благородна је била помисао оних који су, у овим часовима њена конкретнијег обнављања, упозорили на њене прве претече, на њене прве мученике и поборнике, који су у једном романтичном елану прошлога столећа исцрпли све изворе своје фантазије за једну илузију којој се, уза сав преостали романтизам, »реалисте« данашњице приближују са мање скепсе и са више изгледа на успех. Добро је, кажемо, што се, и у овоме добу ретког одушевљавања, једна балканска духовна елита сетила и целом својом лирском мишљу приближила првом великану ове замисли, барду првих узбуђења балканске свести, песнику-мученику једне столетне борбе у тами, Риги од Фере. Зато су и речи Г. Јорге, посвећене једном значајном детаљу ових првих напора за ускрсавањем ове заједнице, говорећи о »психологији Ипсилантија«, добиле данас посебно значење, упућујући питање: »Није ли већ време, да се пусте на миру њихове трагичне душе; и да их се више не износи пред формалистичку правду историје, којом доминирају страсти једног нетолерантног и зато мрског нацијонализма»«... Дух који је владао Првом Балканском Конференцијом био је надахнут баш елементима те старе идеје, коју је сваки од представљених народа носио у себи из своје властите традиције; и то несамо из оне старе и светле традиције, када су се балкански народи налазили у истим и једнаким приликама, или боље у истим мукама, и док су били задојени готово истим осећајима и жељама за елементарним ослобођењем, већ, нажалост, и под блиским дојмом јучерашњице, носећи у себи све остатке једног несвареног актуализма, који подгриза и трује данашње односе балканских народа. Коликогод се одасвуда упозоравало на једнаке моралне и материјалне прилике и услове, који неминовно морају у својим последњим тежњама приближити и спојити балканске народе, ипак су препреке садашњице отежавале и изигравале и најузвишеније тежње покретача и идеолога.

И озбиљна анализа овог првог стварног покушаја, да се ова лепа идеја практично примени и приведе у дело, показала би више мучних примера дубокога јаза који још увек раздваја сан од јаве у погледу ове заједнице. Занимљиво је било, с тога гледишта, пратити развој акције и закључака Конференције. Док је у материјалним, привредним и финансијским, питањима постизавана на Конференцији замерна сагласност, истичући дубоку, управо виталну, везу која постоји у тим односима, дотле се је знатно запињало на пољу политичке сарадње, која је на сваком кораку откривала још увек јаке несугласице и неспоразуме, трагове старих неисцељених рана. Ми смо у овом првом сусрету балканских народа —

330