Nova Evropa

давије са Србијом, Грчком, и Бугарском, да би се из њих створила велика балканска држава, као и покушаји било савеза, што тешњег, између Срба и Бугара (под Михајлом Обреновићем, а на основи једног програма који су Бугари били прихватили на једном конгресу у Букурешту 5. априла 1867), било ширег савеза између Срба, Бугара, Арбанаса, Грка, и Румуна, основаног на уговору између једног комитета румунског и бугарског (дело »свете коалиције« румунско-бугарске), — доста је навести само те покушаје и намере, па да се види да замисао балканског јединства долази данас као дезидератум којијену прошлости превлађивао у политичкој свести ових земаља.

_ Што се тиче Румуније, јасно је да она, узимајући и сама учешћа и иницијативе у прошлости, није могла изостати од суделовања у раду Прве Балканске Конференције, која је пре кратког времена одржана у Атини.

Очигледно је да, са гледишта географског, осим Бугарске, ниједна друга држава заступљена на Конференцији није искључиво балканска земља. Неке међу њима имају да бране знатне интересе, економске и политичке, и ван граница Балканског Полуострва. Ипак постоји између свих тих земаља на југоистоку Европе солидар#0617 интереса која се ничим не даје обпорити. Уједињени заједничким патњама, изазваним бескрајним низом ратова до уништења, уједињени прошлошћу у многом погледу заједничком, која је допринела да у свим тим земљама млада цивилизација буде врло мало различна, уједињени напокон преком потребом даразвијајуи умножавају средства и могућности у одбрану многобројних заједничких екоНомскиХ и политичких интереса, — зар није било природно да народи овога дела Европе осете напослетку сасвим јасно благодетно дејство закона међународне солидарности! -

Успех Прве Балканске Конференције у Атини треба, међутим, приписати и помирљивости духа којом су били задахнути чланови свих делегација. Споразум између Румуније, Грчке, и Југославије, било је, дабогме, лако предвидети: Истоветност погледа ових трију држава, која је позната на састанцима Друштва Народа, обелоданила ce одмах си у Атини. Није ни могло бити "друкче кад се имају у виду пријатељство и солидарност интереса између Румуније и Југославије, Румуније и Грчке, и Грчке и Југославије. Мање поуздања уливала је Бугарска. Али већ први додир међу делегатима био је довољан да растера сваку бојазан. Жељни да се баве пре свега питањима која могу зближити народе заступљене на Конференцији, бугарски делегати су се, и у осет-

337