Nova Evropa

Konstan je seo pa napisao »A dolfa«, Besumnje, pišući taj roman on se, pored slučaja sa Gospodjom de Stal, sećao i drugih sličnih slučajeva koje je imao sa ženama; ali neposredni povod za taj roman bilo je jedna od onih čestih kriza koje su nastupale u njegovim одпозшта за Созродјот de Stal. Književnu slavu Konstanovu kod potomstva očuvao je, dakle, jedan roman iz njegova vlastita života, u kome je njeđova malodušnost prema jednoj ženi podvrgnuta nemilosrdnoj analizi, Ona ista sposobnost samopromatranja, koja mu je toliko oslabila volju i pokolebala karakter, načinila a је velikim i originalnim književnikom, čim je — zahvaljujući jednome slučaju — prenesena iz običnog života na književno stvaranje, To je uostalom poznata stvar, da nam u književnom stvaranju neki put više vrede naše mane nego maše dobre osobine,

S političkom slavom Konstanovom stoji ovako. On se uvek zanimao politikom, ali njeBovo vreme došlo je tek s restauracijom Burbon4, kada su — mnogo više nego pod Napoleonom ljudi od pera i od reči imali prilike da se istaknu, On је «ада bio duhovni vodj liberalne opozicije, jedam od njenih Slavnih dovornika u Parlamentu, i neosporno njen prvi publicist, Kao političar, on je pokazivao nesamo velik dar i inteligenciju, neso još, što može izgledati čudno, i veliku aktivnost, Vodio je život bez stanka i odmora pravog, proflesijonalnog političara, Moglo bi se misliti, da je politika — kao i kocka — bilo ха пјеба зато razonoda. Ali što čini celu stvar mnogo dubljom, to je da je taj skeptik imao u politici jakih uverenja i čvrstih načela. On je verovao u liberaližam, Djaci i radnici gledali su u njemu jednoga od apostola slobode. Na njegovu pogrebu, djaci su vukli mrtvačka kola, i učešće sveta bilo je ogromno, Njegov liberalizam, važan kao doktrina, zanimljiv je i sa еф а пјебоуе lične psihologije, Pod liberalizmom, on je razumevao pravo pojedinca da sar sobom upravlja, Vlasti, besumnje, mora biti; ali nju freba kroz štampu i Skupštinu držati pod neprestanim nadzorom i kritikom pojedinaca, Samo na taj način vlast i sloboda biće izmireni.., E lepo, taj liberalizam, šta je drugo nedo ona ista racijonalistička sumnja i kritika koja je mučila Konstana? Tu ista stvar, koja je njegov vlastiti život dezorđanizovala, trebalo je uzeti za vrhovno načelo društvenog uredjenja. Čim je svoju lična sumnju i kritiku izbacio iz sebe i preneo na društvo, ona je promenula prirodu. Pod imenom liberalizma, ta sumnja i kritika postala je članom vere. Kao svaka vera, tako je ı liberalizam vezao Konstanove energije i uputio ih u istom pravcu. Čim je počeo verovati u svoju sumnju i kritiku kao u društvenu doktrinu, ona je od negativne snade postala pozitivnom. Da li je liberalizam kao društvena doktrina bio štetan ili koristan; o tome može biti spora; ali lično za Konstana bio je neosporno

94