Nova Evropa

Преокрет је настао после повратка из Бугарске. Вођ либерала, Јон Браћану, јавно је рекао, да ће се морати експроприсати сви поседи већи од 5000 хектара. Сељаци би плаћали хиљаду леја за хектар. У току Светског Рата, 1915, на ову идеју је пристао и један део конзервативаца, под вођством Г. Кантакузена. Румунија је објавила рат августа 1916. Неки војници су тада ушли у Трансилванију; затим су код њих дошли Немци, који су се појавили као ослободиоци сељака од бојера; 1917 је уведен принудни рад земље, а убрзо су почели запљускивати Румунију таласи Руске Револуције, доносећи војничке совјете, заразне пароле и саблажњиве дискусије. Крилатица »земља и мир« (»идите кући и узмите земљу«) прострујала је кроз ровове, и тада, у једанаестом часу, дошла је краљева прокламација којом »сељачким синовима« признаје »право да буду господари, у већој мери, земљишта на коме су се борили«: — »Земља ће вам се дати. Ја, ваш Краљ, даћу први пример. И осим тога добићете широко учешће у јавним пословима«. Силовитост Руске Револуције, примећује Г. Митрани, спасла је Румунију од сличног потреса: уплашени дали су сада и кошуљу, док би се у нормалним приликама погађали око једног дугмета.

Иако је Румунија већ педесет година живела независним државним животом, ипак се 1917, у Уставотворној Скупштини, није нашао ниједан једини сељак. Све што се радило било је увек резултат погодбе између либералних и конзервативних политичара, увек на рачун сељака. Била је једна мала Група Рада од десетак посланика, оцепљених од. либерала, и они су тражили да се експропришу сви поседи већи од 100 хектара. Сељачке Странке још није било, она је створена тек после Рата, и изјаснила се за исти тај максимум. Тако би се, по рачуну дра. Лупу, сви сељаци могли снабдети са поседом од пет хектара, док би велики поседи задржали свега 417.000 хектара. Влада је била мање радикална: великопоседницима је остављала 1,400.000. хектара. Либерали су тражили да се експроприше свега два-и по милијона хектара, док су конзервативци пристајали само на 1,8 милијона. Најзад је компромисом решено, да се одузме свега два милијона хектара. Вест о овој одлуци Конституанте изазвала је прави вал одушевљења на фронту.

У дефинитивном тексту, остала су извесна ограничења: реформа је добила нацијоналан, нацијоналистички карактер; измењене су одредбе о подземним богатствима; за експропријацију се тражила двотрећинска већина; остављене' су многе нејасности. Тако да се с правом пита PB. OM: трани: шта би остало од румунске аграрне реформе прокламоване 1917, да су Савезници успели у своме походу против

118