Nova Evropa

као и развитак опће привреде кроз дуги низ година прије Рата, тако да се боље може пратити и разумјети утјецај Рата на економске и социјалне прилике за вријеме самога Рата. Одмах иза тога писац нам даје преглед кретања становништва за Рата, што је за Србију, с обзиром на специјалне прилике, од нарочите важности. Затим долази приказ о утјецају Рата на привреду на селу и по градовима, који се свршава приказом о утјецају Рата на саобраћај и остало.

У другој половини књиге, опширно се третира утјецај Рата на социјални, културни, и морални живот, са завршним приказом прво негативних а онда позитивних посљедица на развитак економских и социјалних прилика у Србији, управо у Југославији. Јасно је, да је избивање ван граница домовине неколико стотина хиљада душа морало имати и позитивних посљедица, што аутор отворено признаје; али је укупни биланс негативан, ако не ради другог а оно већ услијед чињенице, да је у Рату у самој Србији изгубило живот око један милијон људи, и да је уништен знатан дио нацијоналне имовине, док је уништене моралне и социјалне вриједности тешко и приближно оцијенити.

У другим државама били су писци у далеко повољнијем положају од Г. професора Јовановића. Прво, што у другим државама није било толико и такових компликација као у Србији, како смо већ споменули. А друго, што му је на расположењу стајао веома оскудан статистички материјал. Док је у другим државама статистика функцијонирала и за вријеме Рата готово у истом опсегу као и прије Рата, па је чак почела да студира и многе проблеме о којима раније није водила рачуна, у Србији за вријеме Рата статистике уопће није било. Окупаторне власти, уколико су уопће водиле статистику, водиле су је једино за она питања која су њих интересовала. За многе ствари морао се Г. Јовановић задовољити опажањима и причањима појединаца, која дабогме често могу бити далеко од истине. Водећи обзира о таквој грађи, јасно је да у овој радњи има одељака и података који не могу издржати стручну критику. Тако напримјер тврдња, да ефективна материјална штета коју је у Рату претрпјела Србија износи шест милијарда златних динара! Како се та штета уопће даје установитир Исто ће тако бити претјерано кад се тврди, да су све цесте Србије услијед окупације непријатеља уништене и до 70% њихове вриједности. Многе од тих цеста ни прије Рата нису биле у најбољем стању; поред тога се је тим цестама, особито оним споредним, служило и цивилно становништво. На иностранство ће, уз оваке претјеране податке, дјеловати неповољно много пута и незгодан стил, који је одвише журналистички а

128