Nova Evropa

Carigrada, i Carstva. Dokumenat o savezu mogao je biti samo parče hartije,

Sveti Sava je proveo desetine godina u središtu u kojem se čovek ili pokvari ili posveti Po svedočbi Evstatija Solunskog, bilo je u to doba u grčkim manastirima dosta opačine. Svetogorci su se izuzimali, a medju njima srpski kraljević Sava bio je još svetliji izuzetak, prava zvezda na nebu pravoslavnog Istoka, Oko sebe stvorio je zaista ligu pravoslavaca, ljudi prosvećenih, koji su pravoslavnu svest lično ili preko drugih kaludjera-»skitača« širili svaki u svojoj zemlji, Njihova verska solidarnost, bez obzira na različnost jezika, bila je slična bratskoj ljubavi prvih Hrišćana za koju nisu potrebni pismeni dokumenti da je utvrde. :

Sveti Sava započeo je javni rad kao apostol koji u pitanjima vere ne pravi kompromise, Drugo je apostol a drugo vladar. Vladaru je vrhovni zakon salus reipublicae, apostolu — ideja. Apostol misli il: radi kao svi njegovi svetiteljski uzori, Sava se u novim prilikama, posle osvojenja Carigrada, nije prilagodjavao, niti je iražio pokroviteljstvo jačih, nego je išao svojim putem. U Otadžbini, u koju se posle potčinjenja atonskih mamastira pod vlast tudjima episkopa {valjda ı zbog istog) vratio posle dvadesetogodišnjeg življenja u Hilendaru, kao ı u Latinskom Carstvu, kuda se iz Otadžbine brzo povratio, Jednako је ispovedao pravoslavnu veru i imao Jednog i istog Patrijarha, — onođća koji je tada za vreme bio u Nikeji. U pitanja Unije, kao podredjeni monah ı klirik, bio je dovoljno disciplinovan da se ne meša, Sve Je bilo u pitanju, i nije bilo Jasno šta će do kraja biti od pokušaja Unije,

Sava se osećao pod vrhovnom vlašću Patrijarhovom i kad је од пјеба posvećen za arhiepiskopa, ako ne što se jurisdikcije iiče ali u moralnom pogledu, Patrijarh je, kako videsmo, pristajao, ili bar nije protestovao protiv careva saveza sa Papom. Isto tako i Sava, kad se kao arhiepiskop (posvećen 1219) vratio u Otadžbinu, priznao je krunisanje brata Stevana papskom krunom od papskosS legata 1217 kao politički akt, jer je Papa u to doba gotovo svugde u Evropi bio priznavan nesamo za poglavara crkvenog пебо 1 ха ујадага, i to za vladara nad vladarima. Kako mu je lično padalo to krunisanje Stevanovo i brak mu sa katolikinjom, ne znamo; znamo. da je bilo protivnosti i reči (»porječenija«) medju braćom, ali je veliki interes Crkve i Države zahtevao i zbog velikih protivnosti neprekidati veze s Kraljem. Stevan Prvovenčani bio je političar vešt i prilagodljiv, onakav kakvi su bili kraljevi i političari onog vremena pa i potonjih vremena, On je jamačno položio bio zakletvu obedijencije Papi, On se dovijao, pa ı lukavstva upotrebljavao u odnosu prema drušđim vladarima, kao i oni prema

77