Nova Evropa

гује протупољске реваншне лозинке и јавно рекламира себи право на округе познањске, померанијске, и горњошлеске. Разуме се, да би се Пољска нашла у критичном положају у случају да и у Немачкој и у Русији превладају струје које траже ревизију мировних уговора, те када би дошло до стварања немачко-руског савеза уперена против Пољака. Пред овом евентуалношћу брани се варшавска дипломација доследном верношћу Друштву Народа и светској пацифистичкој политици, као и убрзаним темпом успостављања пријатељских односа с осталим суседима. Ова је савезничка политика код Пољака победила на целој линији, иако је првобитно била подцењивана од неких домапих фракција.

Пољска неће никада оружјем напасти Немце. Нити један Пољак не сања о томе, да се ма и за корак помакне према истоку у руску унутрашњост. У знаку ових двеју девиза креће се цела спољна политика садашњег министра Залеског и целе варшавске Владе. Притом се постепено одбацило мишљење, да би Пољска могла трајно задржати протуруски и протунемачки правац. У прошлост спада и мишљење које налазимо у брошури Риктена »Пољска у светској политици«: »Пољска се не може ослонити ни на Немачку ни на Русију. Задаћа Пољске састоји се у чувању одговарајуће протунемачке и протуруске позиције с обранбеним карактером. Свако нагињање на једну или на другу страну само је ствар тактике и конјунктуре, и с овим се има да рачуна при избору пољских савезника... .«

У студији »Пољска као предграђе Европе према Истоку«, Дт, К. Конарски враћа се на посредничку улогу Пољске, па дефинише улогу своје домовине на Истоку овако: »Пољска је средњоевропска земља са најисточнијим положајем; сачињавајући нераздељиву целину западно- и средњоеврогске културе, сачувала је потпуну независност према азијским источним утицајима. Долазећи у дотицај с Оријентом, она заузима према њему опозицијоно становиште, на којем се одржава до краја своје државне независности « Александар Ледницки писао је професору Дени-у (20. августа 1920, када су већ бољшевици били одбачени од Варшаве) следеће: »Пољска, налазећи се међу Западом који жели, и Истоком који вечито тежи за ратовима, осећа целу тежину свога положаја, из којег не види засада излаза, а чију трагику западно-европски народи у већини уопште не схватају«. И Мир. Објезјерски написао је о тој теми опширну брошуру »Polska jako stražniczka cywilizacyi zachodniej« (1920), из које вадимо следеће реченице: »Остаћемо верни нашој историјској улози, налазећи се стално на стражи западно-европских цивилизацијоних идеала. Пољска ће постати фактичким заштитником западне културе, и као такав ће концентрисати

182