Nova Evropa

Привредни и трговински односи између Пољске и Југославије.

1

Трговински односи Пољске са алпијским и балканским земљама старог су порекла. У Средњем Веку, све до пропасти Цариграда и надирања Турака у Европу, трговина у правцу Југоистока управљана је сувоземним путем. Испитујући прошлост још даље, пронашли бисмо чак и за време стародревне Римске Империје трагове трговине са обалама Балтика, одакле је извожен ћилибар — артикал који сеу оно доба много тражио и био веома цењен. Почетак новог доба донео је са собом пад сувоземне трговине у споменутим правцима; процветала је она поново тек у најновије доба, у Х1Х веку, када су пољске и југословенске земље почеле у тој трговини узимати учешћа. Али услед недостатка државне слободе, како код Пољака тако и код Југословена, спречаван је интензивнији развој узајамне измене добара и ометана је рацијонализација те трговине са планом и циљем. Тек исход Светског Рата, који је донео дуго жељену слободу потиштеним и раскомаданим народима, и створио нову државу Пољску и нову Југославију, омогућио је нашим државама да и на пољу трговинских односа отпочну нову еру.

Ипак, пољско-југословенске трговачке везе носиле су и кроз првих неколико година после Рата карактер привремености, општег послератног расула, и спекулативног духа. То је био перијод рата наметнутог Пољској на Истоку а почетка мирнодопског развитка Југославије. Било је то уједно доба потпуно неуређених транспортних прилика у Европи. Статистика из оних година пружа нам следећу слику пољско-југословенских трговинских односа, односно извоза из Пољске и увоза у Пољску (у хиљадама динара):

Извоз из Пољске;

1920: 1921: 1922: Биље за сточну храну .... — — 36 Масе 2 ле he. 2 PIO ale e 5 108 Калафонијум. o e) 0 ol) (a — 8 T{HMCET s «+ = = 5 + O M NIU. — 3 Камени угаљ. . . ...... — 15 3.402 Hadtpra - | _ = .. . 15.882 10,410 1,183 Продукти од нафте. . . . . . 14.272 8.732 14.654 Марафин. MS s a) DOD E Aa — 801 766 Мазива од нафте ...... O < 60 Go... 0 „0 ADO. МЕ 1: 550 311 ==