Nova Evropa

пољских лука Данцига и Гдиње са далматинским лукама Југославије — Сушаком, Сплитом, и Дубровником; а сем тога, практично остварење планова сарадње аграрних држава Средње и Источне Европе, о којима се у последње време толико пише и говори.

Трговински односи између Пољске и Југославије базирају несамо на схеми трговине са индустријским продуктима у замену за сировине, већ исто тако и на узајамној измени добара између две аграрне државе, од којих свака има у многоме другачију. структуру, те које се — неправећи једна другој конкуренције — узајамно допуњују.

Још би се једним важним питањем ваљало овде позабавити; а то је проблем југословенског жита, које би се могло извозити у скандинавске земље преко Пољске. То исто важи и за југословенски кукуруз, само што ту ваља још напоменути, да би Пољска могла послужити несамо као транзитна земља (као што је то случај са Румунијом), већ да би могла бити и сама добар конзуменат. Споменули смо, даље, већ пољско бирано семе; то семе није само за шећерну репу, већ и за жита и разну зелен, која се гаје у Пољској већ од 80 година, са ванредним успехом, а по властитој научној методи. Важан је такођер и проблем поправке расе домаће стоке, с помоћу стоке из Пољске; тиче се то поглавито регенерације црвених словенских крава, добро познатих у Босни и Херцеговини; та је регенерација у Пољској већ одавна узорно проведена.

Свакако треба, у будуће, да се измена добара међу нама развија у ширем обиму. Она се и може појачати, и треба. Треба извозити у Пољску што више воћа, којега је у Пољској мало, или га уопште нема, па вина, сирових кожа, риба, и конзерва. Исплатио би се, тако исто, и извоз у Пољску југословенских рудача, кад се узме у обзир да годишњи увоз у Пољску из иностранства разних руда износи око један милијон тона, од којег износа око једне трећине долази посредовањем Немачке. Мало се пажње посвећује у Југославији и пољској хемијској индустрији, а још мање електричној и машинској. Мало се зна у Југославији, например, за пољске фабрике вагона и локомотива; а чудно је да је у Југославији тако мало позната пољска стара и искусна продукција пољопривредних машина. Да би се ове пољско-југословенске привредне и трговинске везе што јаче развиле, потребна је, пре свега, приватна иницијатива, и више воље за узајамно упознавање. Ваља напоменути да из Пољске долази стално све више света у Југославију ради одмора и провођења ферија; док је посета Пољака у Далмацији у години 1929 износила свега 902 особе, већ за првих месеца године 1930 издало је Краљевско По-

200