Nova Evropa

популаризовао, у низу чланака, нашу јадранску обалу. Особито вреди споменути његов чланак »На словенској ривијери — писмо с Јадрана«, у туристичком прилогу краковског »Курјера« (од 11. јула 1930). Дописник »Курјера«, М. Лисовски, боравио је ове зиме у Загребу, па је одавде чешће писао о југословенским културним и књижевним приликама; међу осталим опширно је известио о загребачкој премијери »Кућа жена« госпође Налковске. У истом листу (»Ишвгомапу Кигуег Содгеппу«) писао је о песницима Дучићу, Ракићу, и

другима, лектор за пољски језик у Београду, Пт. С. ПапјерКОВСКИ. Нарочит интерес за Југословене показује пољски књижевник Стефан Кживошевски (Кгхумозхтелзка), уредник раширеног илустрованог недељног листа »Свет« (»Swiat«), који излази у Варшави већ двадесетипет година. »Свет« је цео свој број од 12. јула 1930 посветио Југославији, уз сарадњу Г. Бенешића и Г. Бранка Лазаревића, југословенског посланика у Варшави. Чланци, и нарочито слике, су у овоме броју добро одабрани, те дају добар појам о данашњем стању југословенске културе и изгледа савремене Југославије пољским читаоцима, може бити са нешто превише »ведрог оптимизма« (види приказ овога броја у загребачком »Обзору« од 17. јула 1930: »Југославија у свијетлу варшавског часописа«). И други пољски илустровани листови, којих има леп број и чије су слике на висини технички, доносе чешће снимке из југословенских крајева, особито са Јадрана и из Далмације.

Председник Југословенско-пољске Лиге, Г. Кнеблевски, на својим овогодишњим путовањима по Југославији, намерава нарочито учврстити везе са друштвима која постоје у Југославији у циљу приближења Пољској.

ИЕ

Knjige i listovi, „Desetogodišnjica Preporodjene Poljske“.

(Najveće graličko-nakladno poduzeće u Poljskoj.)

Veliki organizator, poljski kralj štampe, narodni zastupnik i glavni urednik velikog krakovskog lista »IHustrowany Kuryer Codzienny«, Marjam Dombrovski (Dabrowski), izdao je o desetoj obljetnici poljskog oslobodjenja golemo djelo »Dziesieciolecie Polski Odrodzonej«, koje znači vrhunac poljske grafičke produkcije, i ujedno predstavlja delo od velike i trajne vrijednosti,

211