Nova Evropa

у папире. Ми држимо да би у будуће један део тога износа требало пласирати и у комуналне и хипотекарне обвезнице, како би и Поштанска Штедионица од своје стране допринела да се и тој пословној грани даде више живота. Износе који морају бити ликвиднији имала би пласирати у приватни есконт. Поштанска Штедионица и Државна Хипотекарна Банка биле би у првом реду позване да организују тржиште приватног дисконта. |

Аграрна Банка ради тек од кратког времена, па се још не може казати одлучна реч о њену пословању. Концем своје прве пословне године, она биланцира већ са преко једном милијардом динара. Дужника је имала за 579 милијона динара, од чега 323 милијона хипотекарних зајмова, а 950 милијона задружних зајмова. У погледу територијалне поделе хипотекарних кредита опажа се знатна разлика: највише отпада на Војводину и Срем, док су други крајеви мање заступљени. Код задружних кредита нарочито су фаворизоване задруге основане од Дирекције за Пољопривредни Кредит — обласне и месне —, док се о кредитним потребама слободног задругарства води мање рачуна. Мишљења смо, да Привилегована Аграрна Банка и сувише своје пажње посвећује хипотекарном кредиту. Да је износ од једне-милијарде-300-милијона динара, са којим располаже Државна Хипотекарна Банка, стављен на расположење нашем задругарству, било би много више користи, јер би га преко задругарства осетило целокупно сељаштво, док овако од Аграрне Банке има користи само уски круг особа које имају код ње хипотекарног кредита.

Занатска Банка биланцира тек са нешто преко 100 милијона динара, па не игра веће улоге. Али се и код ње опажа тенденција концентрације кредита на једном месту.

Индустријска Банка имала би се тек основати. Перспективе за њен просперитет не чине нам се најповољније. Она би имала давати дугорочне кредите индустрији. Земља и зграде по градовима су згодни објекти за хипотекарне кре дите, јер се лако дају реализовати без већег губитка; али код творница је ствар сасвим друга: једна пропала творниuma — са тиме треба рачунати — не вреди ни десети део онога што је у њу инвестирано. Мислимо да ће се око ове Банке окупити већином она индустријска предузећа која на другом месту не могу доћи до кредита, а тешко ће бити радити ако је претежни део комитената болестан, или пред пропашћу. |

Све у свему, са досадашњом кредитном политиком наших државних и полудржавних новчаних установа наша јавност није била задовољна. Она је тражила и тражи радикалне промене, и то у првом реду у погледу територијалне

366