Nova Evropa

je išao za pobedom Centralnih Sila, Ljenjin — za svetskom revolucijom, Ali su metode i pojedine akcije bile čudnovato i fatalno koordinirane. Inače, konkretna argumentacija kod Kerjenskoš, ni sada u uspomenama kao ni ranije, ne daje potpune sigurnosti za tezu o izdaji i može ida bude vešto napadnuta (kao što je fo i učinio Trocki u svojoj knjizi »Moj život«). Bilo kako bilo, za uspeh boljševika trebalo je svakako, pored ostalih činilaca, i neverovalno poplštanje od strane desničarskih elememata, poglavito od strane predstavnikA velike mdustrije i banaka, kao i viših oficira, Oni su se nadali, da će boljševici oboriti Privremenu Vladu i razjuriti socijalističke stranke, pa da će onda biti lako da se utvrdi »nacijonalna diktatura«, i »vlada jake ruke«; prva polovina plana je potpuno uspela: Privremena Vlada je pala, ali su onda boljševici na veoma brutalan načm rasterali Konstituantu, u ikojoj su se našli u manjini, pa je njihova soldateska čak i ubila tri marodma poslanika, Ali obaranje samih boljševika, i stvaranje desničarske vlade, nije pošlo za rukom ni ondašnjim desničarskim krugovima ni kasnijem belom pokretu, ni toliko mnogobrojnoj ruskoj emigraciji, Ovu stranu ruskog istorijskog procesa veoma je lepo rasvellio Kerjenski, 1ако uspeh boljševika ostaje i kod njega u mnogome neobjašnjen. Kad čitamo izvanredno živo i slikovito napisane stranice posvećeme katastrofi Privremene Vlade, ili tačnije onim borbama koje je Kerjenski vodio u okolini Petrograda sa boljševičkim četama, poglavito sa mornarima, imajući svoj štabni stan u dvorcu u varošici Gatčina (45 km od Petrograda), onda se ponekad čini kao da bi Kerjenski da objasni uspeh boljševika time što je ustanak vojnih akademaca u Petrogradđu izbio za nekoliko sati pre vremena, i što su neki vozovi sa pešadijom zadocnili u Gatčinu, a kozaci u Petrogradu, a onda i u Gatčini, »sedlali« i suviše dugo »svoje konje«, ili što se čuveni revolucijonar i bivši državni potsekretar u vladi Kerjenskog, Boris Savinkov, držao nekako čudnovato pa možda i kukavički, i što je general Krasnov, poznati kozački prvak i pisac senzacijonalnih romana, postupao prema Kerjenskom direktno izdajnički, i tome slično. Sve ovo objašnjenje liči malo na onu poznatu legendu, kako bi tok svetske istorije bio sasvim drukčiji da je Kleopatra imala malo duži ili malo kraći mos, ili da Napoleon mije dobio kijavicu u oči Borodinske Bitke, Držimo, da su uzroci ogromnog socijalnog i psihološkog prevrata koji se desio u Rusiji bili mnogo dublji nego što su naslikani kod Kerjenskog, i da nisu ni Savinkov, ni Krasnov, ni ovođa kozaci, ni svi ostali učesnici u dogadjajima, sa glasovitim imenima ili bez ikakova imena, mogli na tome mnogo izmeniti,

Posebno poglavlje ove knjige posvećeno je odnosima Kerjenskog prema Caru i carskoj familiji. Tu su ispričane veoma zanimljive stvari, i Kerjenski se javlja, a mi mu potpuno verujemo,

386.