Nova Evropa

По. илустрацијама главних радова, три вајара истичу се нарочито на странама ове књиге: Мештровић, Мил (Миш езј, и Гил (Елс а). Њих тројица издвајају се као аутентични скулптори, настављајући сваки најбоље традиције својега заната, и сваки црпући снагу из рођене груде. Репродукције настоје да привуку пажњу нарочито на смисао за праву архитектуру. код Мештровића, на особити дар Мила за радове под: слободним небом, и на специјални таленат Ерика Гила за украшавање унутарњег простора. – = -

Мајол (Машо, највећи живи скулптор Француске, овде је сасвим недовољно представљен с илустрацијама два своја рада. Њему је свакако требало дати више места, утолико пре што од Бурдела (којега, откако је умро, хвале преко сваке мере) има петнаест примера.

Виталност скандинавске вајарске уметности приказана је, поред дела Мила, резбаријама Данца Ведеркинча (М/едегЈапећ), и Норвежанина Расмусена (Казтиз5зеп), Не мање и занимљиво моделованим фигурама Вигеланда

Оно што је овде изнесено из Сједињених Америчких Држава не задовољава. Снага је очигледна и довољно изражена, али се у њој често губи грација вајарског оживљавања. - ;

Из Холандије има неколико снажних резбарија. Велика Британија заступљена је многим вајарима, и стране посвећене њима послужиће добро да упознају стране посматраче и читаоце са делима слабо познатим. Од Епстена (Epstein) приказане су оне две велике групе пред улазом у станицу подземне железнице у 56. Јате г Парку у Лондону, које уосталом не доводе довољно до израза провокативни дар овога британског скулптора; али, осим њих, има и репродукција једне жене с дететом, која је много убедљивија. Млађа британска школа је добро изнесена: ту. је Добсон представљен и као резач и као моделер, а уз њега Дурст, Кенингтон, Урзула Еџкемб (Ед4бсштђе), и Арнрид Џонстон. Нажалост, нема ништа од Скипинга (ЗКеар:па) и Варваре Хепворт (Нерworth), иако би требало да су и они ту. |.

"Све у свему, ова књига оставља нарочито јак утисак у погледу потребе смисла за архитектуру код вајара, и истиче отсутност овога смисла у многим случајевима. С тога пледишта су од особитог интереса четири слике. Мештровићева Рачићева Маузолеја. Јединство замисли истиче се као на|већа одлика овога мајсторског дела, и то се ето све више запажа и признаје и од стране британских посматрача и

писаца. – Ernest H. К. Сота.

388