Nova Evropa

Лиги Народа и њој сродним темама. Следују затим обавештења о југословенским удружењима за Лигу Народа, са · именима њихових одбора (у Београду, Загребу, и Љубљани), и с освртом на њихову акцију у скорој будућности, односно на њихово ширење по провинцији. Ту сазнајемо да постоји у нашој држави и једна та 1ба der Deutschen des Konigreiches Јибоз/ахујеп #бг Мб! Кегђипа ипа Уб! Кегует5! А па!бипб«, са седиштем у Београду; њен председник је бивши посланик Пт. Крафт из Новогсада, а главни секретар Рт. Грасл (Отаззеј) из Земуна. — На последњим страницама овога »Вјесника« побројани су и поименце чланови загребачког Удружења, и његових секција на Сушаку и у Броду; а као прилог »Вјеснику« налазимо »Правила« загребачког Удружења, које је основано почетком године 1926.

Има још један користан прилог у овоме броју »Вјесника«: »Дјела и публикације о Лиги Народа«, и то обухватајући засад само »!. Лигине публикације« (оне које су »за шире опћинство«), и »2. Домаћу литературу«, док »главна дела стране литературе« обећава уредништво за следећи број. Побројана »домаћа литература« (у коју су, на прва два места, унесене и обе нове књиге о Лиги Народа, Пта. Ђ. Поповића и РПта. Ј. Андрашија), показује на очиглед сву беду и оскудицу наше досадашње »домаће литературе« о овом важном предмету: једва неколико чланака и предавања, који би сви скупа стали у свеску осредње величине! Па и ту долазе још преводи страних предавача (Дикинсона) и писаца (Манделштама), и предмети који су тек у ближој и даљој вези са Лигом Народа (о Паневропи, кодификацији међународног права, правима човека, народним мањинама). Утешно је донекле — за »домаћу литературу« (не за »Вјесник«!) — да ова листа није потпуна. У њу су ушли додуше и чланци из »Летописа Матице Српске« и »Слободне Трибуне«, али није ни речју споменута »Нова Европа«, ни читава литература о Лиги Народа у »Новој Европи« кроз ових десет година. А говорећи са свом скромношћу — није ипак претерано рећи, да је оно што је »Нова Европа« донела у том погледу несамо најранија него и најбоља »домаћа литература« о Лиги Народа. Нека Г. Уредник »Вјесника« само прелиста књиге »Нове Европе« од 1920 до данас, па ће се о том и сам уверити. Ми му, међутим, узвраћамо његову нехотичну омашку овим приказом »Вјесника«, и жељом да — скупа с Удружењем чије циљеве промиче — што пре претекне »Нову Европу« у њеним настојањима око истих циљева, на част наше нације и на корист човечанства.

ж

441