Nova Evropa

da položaj Jakih ı velikih još više ojača, — naravno na štetu mamjih država, O nedaćama 1 neprilikama malih narod4, i o · njihovoj teškoj poljoprivrednoj krizi, Lića Narodi počela je raspravljati tek kad su se ta pitanja pokazala kao opasna politička pitanja; jer su njeni vodeći ljudi oduvek imali pred očima u prvom redu politička pitanja, pa im nije smetalo da svoja mišljenja u pogledu načelnog rešavanja ekonomske krize za nekoliko meseca, ili čak i za neloliko nedelja, iz temelja menjaju, Treba se samo setiti pitanja preleremcijala, kako ga iznose agrarne države Evrope: pre nekoliko meseca bila je ideja preferemcijala u Žemevi jednoglasno odbačena, i nije se dalo ni da se o njoj diskutuje; Velika Britanija, Francuska, i Italija, nisu htele ni da čuju o preferemcijalu, zastupajući tezu klauzule пајуесеб роујаббепја po svaku cenu, No kad je predan javnosti projekat o austro-nemačkoj carinskoj uniji, pa kad je prešlo prvo zaprepašćenje, s obzirom na eventualne političke posledice, mnoge države, i to baš od vodećih, radikalno su izmenile svoje gledište, i to u mekim od majkrupnijih privrednih problema današnjice, One države koje su još pre tri meseca tako odlučno bile protiv ideje preferencijala za agrarne produkte država Centralne i Istočne Evrope, sad su odjedared taj preferencijal postavile kao glavnu tačku svoga programa za ozdravljenje privrednih priHh4 u znatnom delu Evrope! Preokret je očigledno došao samo otuda što bi se carinskom unijom izmedju Nemačke i Austrije stvorila moSućnost da se agrarnim državama Evrope dade izvesni preferencijal za njihove žitarice, jer bi ova unija importirala toliko žitarica koliko iznosi višak izvoznih država Evrope, pa i više. Od straha, da pojedine agrarne države Evrope ne bi sa tom unijom napravile preferencijame ugovore, te tako silom prilika došle u užu vezu s Austro-Nemačkom i pod njen neposredni uticaj, iznesen je predlog prelerencijala kao jedino spasavajuće sredstvo za krizu agrarnih država, I zaključenje našeg francuskog zajma, pod uvetima koji ne odgovaraju tačno stanju našeg kredita, imamo dobrim delom zahvaliti ideji austromemačke carinske unije, i nastojanju Francuske i Češko· slovačke da spreče po svaku cenu ostvarenje te ideje,

Tako je debata o austro-nemačkoj carinskoj uniji u Ženevi, prvih dana maja ove godine, ponovo pokazala, kako se i najkrupnija privredna pitanja rešavaju pod kutom političkih perspektiva, Za većinu privrednika danas je jasno, da se Austrija kao samostalan ekonomski faktor ne može održati: ostala je Slava nekadašnje Monarhije, ali su telo i — naročito — noge tako reducirani, da se glava jedva drži, Trebalo je potražiti oslona. Ideja podunavske konlederacije nije se mogla primiti, jer niko od naslednih država ne misli i ne želi produženje ranije svoje zavisnosti od Austrije, Prema tome, izgleda da

445