Nova Evropa

prijatelj Predsednika Češkoslovačke Republike, te da зе за njegovom ćerkom oženio mladi Masarik, poslanik Češkoslovačke u Londonu, a da je Džon Kren, pisac ove knjige, bio sekretarem Masarikovim odmah iza Rata. Ovo rodoslovlje navodimo, jer ono najbolje tumači neke osobine ovog novog političkog pisca i istoričara Srednje Evrope, pokazujući iz koje je škole izišao. Gde je Masarik, ta nije daleko ni Siton-Vatson, i njegova ratna »Моуа Evropa«, pa koje čudo da je sekretar Predsednikov, i šurak mladoga Masarika, u isti mah i prijatelj Sitona-Vatsona; a bio bi zacelo i saradnikom njegovim i njegove grupe za vreme Rata — da je u ono doba bio malo stariji, Ovako, Džon Krem sada tek stupa na pozornicu medjunarodne publicistike {ovo je, ako se ne varamo, njegova prva knjiga); ali, kako se vidi, već potpuno spremam i poučen kako se ovake knjige pišu. Mogao ju je napisati i sam Siton-Vatson.

U Predgovoru {datiranom u Pragu, 1. jula 1930), pisac kaže, da je hteo dati studiju koja ima da objasni i opiše sistem Male Antante, koju su obrazovale Češkoslovačka, Rumunija, i Jugoslavija (g8odime 1920) s izrečnom svrhom da održe i brane novi status quo u dunavskom bazenu, Koliko je srećna bila ova misao, i koliko potreban ovakav odbrambeni savez, pokazali su najbolje dogadjaji koji su jedam za drugim sledovali, odonda pa do danas, Prilagodjujući se razvitku prilika u svojim zemljama i oko njih, Mala Antanta je prelazila sve više na delatnost ekonomske rekonstrukcije, nastojeći da ide naporedo i da se podudara sa težnjama Lige Naroda, U tom smislu, ona je preimućstveno miroljubiva politička tvorevina, i kao takovu želi pisac da ju prikaže, pre svega svojim američkim zemljacima: »To je u stvari« — kaže im on »istorija mastojanja političara. u označenim zemljama da postave osnovicu frajnome miru baš u onome delu Evrope, gde je bljesnula kobna iskra koja je zapalila svet pre nekih šesnaest godin4, Jednu stvar sada možemo. reći sa svom pouzdanošću o kataklizmi koja se svalila ma Evropu u godinama što su sledovale kraljevskom ubijstvu u Sarajevu —: nije nju prouzrokovalo izbezumljeno delo zabludelog rodoljublja, nego su slagališta baruta duž Dunava bila ргерипјепа до угзКа 1 do eksplozije, od strane hapsburške policije koja je pritiskivala ili izvrtala iz temelja duboke privredne i društveme snage.« Tu ukazuje pisac na dva dela Која to majubedljivije dokazuju: na »Sarajevo« Sitona-Vatsona, i ma »Raspadanje Hapsburške Monarhije« profesora Oskara Jasija (koji, kao madžarski emigrant, živi sad u Njujorku), Svoje vlastito delo smatra pisac kao tumačenje današnjeg položaja Male Antamte, i koristi koju ona pruža, Obaveštenja i podatke crpao je, kaže, i iz dokumenata i knjiga, i iz dodira i razgovora sa

447