Nova Evropa

caju na evropsku literaturu i na ceo život Evrope kroz mnođe decenije, Obimna je literatura na osnovu koje je napisana ova studija,

U drugome delu prelazi pisac na ђајгомхат u Jugoslovena, pa da prikazuje od prvih njegovih tragova i početaka, zadržavajući se na glavnim njegovim nosiocima iz ranijeg doba, Ovaj deo podelio je na dvoje: I, na »Prve dodire sa Bajronom«, s člancima: 1, Našiprvi dodiri sa Bajronom; 2. Prvi pomeni Bajronova imena; 3. Legende o Bajronu; 4, Prvi prevodi iz Bajrona kod nas; 5. Jedan naš rani bajronist [St Perović Сиса); 1 II, na »Bajrona i naše romanfičare«, sa člancima: 1. Dispozicija jugoslovenskog romantizma za bajronizam; 2. Brankov bajronizam; 3. Bajron kod Prešerna i Vraza; 4. Drugi savremenici, Najviše pažnje i prostora posvećemo je, u ovome drugom odeljku, kao što je prirodno, Branku Radičeviću, našem najpoznatijem »Dbajronistu«, koji se rodio one godine kada Je Bajron umro {upravo poginuo tragičnom smrću za slobodu

Grčke).

Pored sveg naučnog aparata koji je primenio IL M. Petrović pišući ovu knjigu, ona se čita lako i prijatno. Za književnike i književne istorike ovaj rad pruža zanimljiv dokumenat, kako se bez velike buke i reklame mogu iznositi potpuno nova fakta i dosad nepoznati podaci, te vezati jedam s drugim, i s onim što je već poznato, pa obrazovati okvir za move literarne portrete {naprimer, o Peroviću-Cuci). I bez obzira, što je celo delo zasnovano na jedmo pametnom i zdravom principu: da se pesnička ličnost kao što je Bajrom, i poJava bajronizma, mogu posmatrati i ozbiljno razradjivati jedino sa jugoslovenske pozadine, a ne specijalno sa »srpske« ili »hrvatske« (kako je to, s malo sreće, pokušavano sa sličnim pojavama),

Kad izadje i druga knjiga ovoga dela, moći će ба profesori književne istorije po seminarima stavljati uzorom kako se ovakav posao radi,

Dobro je učinio G. Petrović, što je lično i žučno napisani istorijat svoje teze na beogradskom Univerzitetu dao kao poseban »dodatak Predgovoru u knjizi«, na zasebnoj hartiji, Još bi bolje bio učinio da ga uopšte nije dao, Jer je teško biti sudijom u svojoj stvari,

i O

40