Nova Evropa

dalje održe. Novo stvoreno stanje u Srbiji težilo je, pak, ka potpunoj samostalnosti, kako ekonomskoj, tako i političkoj, Pokušaj Srpske Vlade, da se ekonomski koliko-toliko emancipuje, doveo je {uz tajnu saradnju Bugarske Vlade, ili bolje reći buбатзкоб vladara) do carinskog rata. Nacijonalistički pokret, vodjen od omladinaca u Srbiji, austrijske vlasti nesamo da su pratile budnim okom, već su još tada pripremane one ајете Које su docnije izbile: Fridjungov Proces i Bombaška Afera. 1 dok su austrijske vlade vodile žučnu borbu protiv srpskih vladš i srpskoga naroda u Srbiji, one su se našle još u težem položaju kada su morale da povedu borbu i sa svojim vlastitim državljanima, kod kojih se — pod vidom političkih boraba — javljala žučna i oštra čisto nacijonalistička kampanja. Taj nacijonalistički pokret, u okviru austrijskih pokrajina sa južnoslovenskim življem, nailazio je podrške, iako ne efikasne ali bar platonske i simpatične, u nepolitičkim krugovima Srbije, u krugovima nezavisnim od samih vlad4, Treba jednom za vazda reći, da srbijanske vlade nisu mogle, nisu smele, i nisu htele, da imaju i uzimaju udela u tim pokretima van granica, naročito u dranicama Austrijske Monarhije. To se dš lako razumeti i objasniti, kada se ima па umu u kakvom su teškom položaju bile sve te vlade do svršetka Balkanskih Ratova. Grupisanje Velikih Sila do Balkanskih Ratova, rad njihov, njihovi uzajamni odnosi, uz koje je išla i Austrija, nisu davali nikada čvrsti pouzdan oslonac srpskim vladama za puno, sidurno, i nesmetano izvOdjenje onih planova koji su proisticali iz narodnih težnja. Otuda ona želja i težnja sviju vlada: da ne dolaze do sukoba sa Austrijom. One su na svakom koraku morale voditi računa o tome da se ne zamere toj velikoj susednoj državi. A to su prijateljski naklonjene nam države iz koncerta Velikih Sila svakom prilikom savetovale i isticale, - |

Preokret koji je nastao u Srbiji posle čina od 209. maja, austrijske vlade ili nisu htele ili nisu mogle razumeti. One su imale uvek isti stav nipodaštavanja svešđa što Je bilo ili što Je poticalo iz Srbije. Onaj duh pseudo-aristokratizma, što Je provejavao kroz redove njenih upravnih krugova, nije im dopuštao da stvari viđe jasno i logički, pa su oni istim tonom, ponajviše iz političkih računa, servirali i svojoj i inostranoj javnosti, kako preko privatne tako preko zvanične štampe, najtendencijoznije i najneistinitije stvari, Njihov rečnik za Srbiju. i za sve što je otuda poticalo, bio je stalno i uvek najvulgarniji: »Razbojničko dnezdo«, to je bila Srbija; »svinjari i opančari«, to su bili Srbijanci; »Kraljo-ubice i maroderi«, to su bili srpski oficiri; »Kraljopančar«, to je bio kralj Srbije Petar; i sva masa takvih epiteta i pogrdA, koje su bile ružne i drastične. Ipak, oni krugovi koji su malo realnije gledali na stvari i na dogadjaje, nisu mogli га da ne uoče pokret koji je uzimao sve jači zamah i koji se

74