Nova Evropa

ie na taj način moralno propada, dok ха proizvodnju u zemlji ostaje sve manji broj spremnih i pouzdanih snaga, Zato se Amerika još uvek stara da doduše izdašnim ali samo privremenim potporama nezaposlenosti ne da karakter stalnosti, Medjutim, postoji mogućnost da se sistem osiguranja protiv besposlice organizuje i na način kojim bi se izbedćle боге пауедепе loše strane; u tom bi slučaju ovaj sistematski način zbrinjavanja besposlenih svakako bio humaniji od dosadašnjeg amerikanskog načina,

Protivan tip od Amerike predstavlja borba protiv nezaposlenosti u Velikoj Britaniji, baš kao što i inače postoje velike protivnosti izmedju ova dva naroda anSlo-saksonske газе, od kojih je Amerikanac sušta gipkost, naročito u ekonomskom prilagodjavanju i u iskorišćavanju onih pouka koje mu pruža iskustvo, dok je Britanac neosetljiv prema brzim promenama u privredi, i neprilagodljiv, te u tim svojim osobinama do krajnosti konzervativan, U Velikoj Britaniji, a donekle i u Nemačkoj i Austriji, postoji savršen sistem osiđuranja za slučaj nezaposlenosti; prema tome postoji i stalna briša za nezaposlene, kao i mogućnost da se njihovo približno tačno stanje drži u evidenciji, Ovim prednostima nalaze se nasuprot sve opasnosti koje nastaju usled odomaćivanja 1. 27. »mentaliteta nezaposlenih« i psihologije radnika u nebrižljivu traženju rada, jer sistem osiduranja stvara novu profesiju onih koji žive od rente svog osiguramja. Ovo se još pojačava time, što se odnos prinosa i primanja s vremenom foliko izmenio, da je najzad država počela da plaća gotovo ceo prinos. Opasnost za moralno stanje naroda postaje očevidna, kad čitavi slojevi log naroda žive o tudjem trošku, nerađeći ništa, stupajući u brak i radjajući decu a neobučavajući ih nikakovu pa ni najprimitivnijem radu. Ali, osim moralne, postoje i ove materijalne opasnosti: a) da se u ovim zemljama tim putem ustali velik broj endemično nezaposlenih, sa stalnim velikim neproduktivnim izdacima za njih, b) da (ај radnik neće više hteti da radi za niže nadnice, oslanjajući se na državnu potporu; i c) da će poslodavci u tim zemljama lakše otpuštati radnike, jer znaju da će se država brinuti za njih. Iz ovih razloga pokreće se u tim zemljama pitanje što temeljitije reforme osiguranja, u pravcu da se pravi razlika izmedju staranja za sirotinju i osiguravanja nezaposlenih radnika {»assistance publique« i »assurance contre le chomage«), jer dok može biti sramota primati milostinju, nije sramota uzimati premiju od osiguranja koje radniku pripada, pošotovo ako nije sam kriv za svoju nezaposlenost. Reforma bi se imala kretati dalje i u pravcu veće štednje, smanjivanjem bilo premija bilo vremena primanja pime premije, naročitim postupkom u pogledu sezonske nezaposlenosti, i tome slično; dalje, u pravcu reforme osiguranja za slučaj bolesti, jer mnogi nezaposleni pod vidom

126