Nova Evropa

Амерички ратни добровољци у Југославији.

(Амерички Конзулат у Загребу води, већ од неколико година, Г. Павле Бауерман — Рач! Вометтап —, који је уједно и угледан амерички писац и приповедач, нако своје написе не објављује под властитим именом. Замолили смо Г. Бауермана да нам напише нешто за овај број „Нове Европе", и он се радо одазвао нашој молби с овим занимљивим прилогом, извињујући се што, услед краткоће времена, није био у могућности да напише већи чланак.)

Дипломатски и конзуларни уреди су природно средиште за прикупљање података о односима између два народа или две земље. У америчке конзулате у Београду и Загребу долазе лица сваковрсних положаја и стања у животу, да траже додир или обавештења било у којем правцу: амерички пословни људи траже посреднике за своје производе; домаћи пословни људи траже тргове за своја добра у Сједињеним Државама, или нуде подружнице америчким извозницима; професори и научници распитују се, како би дошли у везу са својим југословенским колегама, и обрнуто; путници и туристи питају, које су најлепши предели у земљи, и како да до њих дођу.

Има међутим један посао, или боље једна дужност, коју су преузели амерички конзулати у овој земљи, а која је остала непозната ширим круговима, иако доприноси знатно повећању симпатија које везују обе земље. То је посао који врше конзулати потпомажући Уред Ратних Добровољаца Сједињених Држава (»Тће Џптед Збајез Мефегапг Вигеац«). Ево како.

Кад су Сједињене Државе ушле у Рат, знатан број Југословена који су се десили у Америци придружили се америчкој војсци као добровољци. Држање ових људи било је сјајно. Било је неизбежно, да известан број ових добровољаца падне на бојном пољу или остане инвалидом целога века. Америчка Влада сматрала је својом дужношћу, да се брине за породице и припаднике ових људи, тачно у истом обиму као да су амерички држављани. Многи добровољци, неспособни за рад више или мање, вратили су се у своју стару домовину да ту проведу остатак свога живота, те амерички конзулати, старајући се за њих и њихове породице, долазе с њима у непосредан додир.

Изнећемо овде један пример оваке америчке потпоре. Један од добровољаца, потпун инвалид услед ране у грудима, вратио се у своје село близу Вирпазара, у Црној Гори, након отсуства од скоро десет година, за које све време

272