Nova Evropa

Помоћ Рокефелерове Фундације Југославији,

Вероватно највећа и најбогатија добротворна установа на свету, Рокефелеров Фонд (»Тће КосКејеЛегт ЕошпдаНоп«), који је основао (1913) познати амерички мулти-милијунаш и мецена Рокефелер, а који води данас његов син Јоћп р, КосКегеЏет, Јт, има међу својим међународним »питомцима«, већ од више година, и нашу земљу, којој је давао, и још даје, издашну помоћ за разне установе и у више праваца. Свакако има њему, у првом реду, да захвалимо за процват наших хигијенских установа после Рата, — за чињеницу, да смо у том погледу — под вођством и прегаоштвом главног мандатора Рокефелерова Фонда у Југославији, Ота, Андрије Штампара, — стали међу најнапредније народе Средње и Југоисточне Европе. Ово је уједно и једна од најтешњих културних веза између наше две земље, јер одомаћује код нас америчке хигијенске и санитарне обичаје и установе, и даје прилике нашим лекарима и болничарском особљу да се изближе упознају — поред свега стручног и са целокупним домаћим и јавним животом културне Америке. Наше Министарство Народног Здравља издаје, од године 1925, годишњи извештај »Наша Хигијенска Служба и Иностранство« (који уређује Пт, Иво Кун), у којем даје рачуна о материјалној помоћи добијеној из иноземства; угледно место у том извештају заузима Рокефелерова Фундација. Из првог извештаја (1925) дознајемо, да су представници Рокефелерова Фонда — генерални директор Међународне Здравствене Дивизије, Пг, Ф. Расел (Киззеј), и заступник Фонда у Европи, проф. С. Ган (Сипа), дошли у нашу земљу први пут — на позив Хигијенског Одељења Министарства Здравља — у децембру 19283, у кратку посету. Идуће године (1924), дошао је поново проф. Ган, и обишао је, у друштву От. Штампара, све наше хигијенске установе од Љубљане до Струге, »необично импресијониран, како у погледу квалитета тако и у погледу квантитета онога што је урађено« (како сам каже у свом писму Министру Здравља). Тада је предложио Главном Одбору у Њујорку, да одобри извесну суму на име стипендија за југословенске лекаре-хигијеничаре, што је овај одмах и учинио. За стипендисте у Југославији одобрено је те године 15.000 долара. Још исте године прихватио је Међународни Здравствени Савет Фонда и предлог, да се за уређај Централног Епидемиолошког Заво-

279