Nova Evropa

te da bi sa Ката та сејокирпа svota mogla iznositi kojih 75 milijona funata, U toj bi svoti bili zaračunati samo obični kamati, ne i kamati na kamate, Kad se medjutim uzme u obzir, da je neplaćanje ovih obveznici vršemo namerno, i da su se države čak opirale plaćanju i jedne pare, u doba kad bi im vraćanje celog ovoS duga vrlo lako palo, onda se može mirne duše smatrati da američka čast ne bi mogla dozvoliti da izostanu i kamati na kamate. A kako se kapital, pri 5%-tnom ukamaćenju, za otprilike 14 godin4 udvostručuje, i budući da se jedan deo ovog dugovanja vuče skoro već od sto godina naovamo, a ostatak oko šezdeset godin4, to bi možda tačan obračun doveo do zaključka, da Amerika — već na osnovu samo. ovog dugovanja — više duguje Evropi nego Evropa njoj, F. Gribble,

[>The National Review«, London).

Hegel, i današnja Nemačka.

(Роуодот тедјипатодпова Hegelova Kongresa, održana u BerПпи о stogodišnjici od smrti V, PF, Hegela, 18.—22, oktobra.)

Široke mase me znaju za Hegela, Obrazovani stalež užasava se od Hegela; on je za kulturni sloj društva oličenje tamnog metafizičara koji filozofiše pojmovima, bez ikakve veze sa stvarnošću. U Nemačkoj, Hegelovoj otadžbini, došlo se dotle da su dela Hegelova postala bibliografska refkost, Dela mislioca koji je nekada važio kao vrhovni filozof, kao krajnji domet duha čovečanskog!

Medjutim, Hegel je bio zaboravljen kao stvaralac sistema, Ali pojedine njegove osnovne misli živele su životom kakvim nikada nisu živele misli nijednoga mislioca. Njih su usvojili milijoni ljudi, kao svoje jevandjelje., Svi oni koji u državi osećaju višu i konačniju stvarnost, direktno nastavljaju Hegela, Celokupni socijalizam, koji veruje u hod i razumnost istorije, koji veruje u dijalektički materijalizam, koji veruje da proletarijat ima da zameni buržoaziju na osnovu majobičnije razumne istorijske nužnosti [zato što je buržoazija završila svoj zadatak), — polpuno se zasniva na Hegelu, u smislu preokrenutos hegelijanstva, kako ga je obrazložio Karl Marks, Najzad komunisti, koji sebe smatraju jedinim ispravnim marksistima, vide u Hegelovoj dijalektičkoj metodi ključ za razumevanje sveta. Ljenjin naziva sebe pravim naslednikom Hegelove i Marksove misli, on kaže da »Kapital« Marksov, a naročito prvu njegovu glavu, ne može potpuno shvatiti ko nije proučio i shvatio celo-

kupnu logiku Hegelovu. I tako, sledstveno, nakon pola stoleća,

285