Nova Evropa

повима молекула него иона, т. ј. атома с електричним набојем, поређаних у т. зв. »просторним мрежама«. Коначно, питамо се, у којем би се језику ово наше знање имало да уклеше» Јер, ако се нашој култури посвема затре траг, нестаће и језици културних народа, а нове расе — након десетак хиљада година — тешко да би разумеле речи као што су »квантум«, »електрон«, »атом«, »молекула«, и т. д.

У пожару Александријске Књижнице пропало је сиГурно много културних докумената, будући да онда још није било штампе, а Александрија је била један од сасвим ретких културних центара онога доба. Ако би, у данашње доба, наша култура пала жртвом какове бољшевичке најезде, не би знаност имала од тога никакове штете, будући да је бољшевици гаје исто онако као и небољшевици, судећи по публикацијама у западно-европским часописима. Исто тако није угрожено конзервирање знања услед краткотрајности папира, будући да ће се вредна дела увек изнова штампати, као што се то и данас дешава. ;

Г. Јелачић је толико забринут за нашу данашњу културу зато што види у њој пораст аморалности, услед чега је машинизирани човек изгубио осећај духовног, дозвољеног и недозвољеног. Према томе би изгледало као да је човек, барем европски, био досада моралан, знао за разлику између дозвољеног и недозвољеног, духовног и недуховног, а сада да је наједном тај осећај изгубио те да услед тога прети пропаст читаве културе. У историји је доста тешко наћи примере моралног, духовног, и т. д.: Египћани граде пирамиде сатирући безброј људи, Грци поступају окрутно с робовима и трују Сократа, Римљани са Нероном, Калигулом; папе... Шпанија и Света Инквизиција, разне колонизације, Мван Грозни, Катарина, Александри и Николе... У историји се, као покретач човечанства, не да констатовати морал и духовност. Идеалист-песник Шилер погодио је, држимо, много боље ситуацију, са својом познатом изреком о глади и љубави, него ли Г. Ј. Јелачић. О нашем аморалном стању не треба писати јадиковке, јер би се исто тако могла например и енергија прозвати перверзном, што неће да делује према нашем очекивању у најмањим количинама, него само минимално у квантуму по Планку. У томе и треба природне науке да нам донесу главну корист: да и увете човечјег живота на земљи испитујемо аналогним методама, служећи се истим начином мишљења као и у природним наукама, те да на темељу резултата себи живот овде најбоље уредимо, а не-да-се поводимо за неким магловитим и неплодним конкепцијама-Хуманитета, морала, духовности, и тако даље. „»<“ 5 у |

1. Brichta-