Nova Evropa

utiru put izvjesnim socijalnim shvatanjima koja se osmivaju na apstraktnoj ideologiji, na ideologiji koja poriče sve teoretske vrijednosti, svodeći cio duhovni život na praktično-ekonomski momenat (pojava psihološki potpuno shvatljiva, ali što Još ne znači da takovo mišljenje mora biti i ispravпо), I otuda ponovno nepriznavanje kulturnih napora prošlosti, i mnepriznavanje kulturnog kontinujiteta, otuda uzimanje sadašnjice kao pobjedničke epohe nad glupošću i masiljem, otuda „materijalističko shvatanje istorije kao isključive borbe za ekonomske interese, Faust i Mefistofel opet se bore u ljudskim prsima. Ali neka nam Geteov spjev bude utjehom, da ljudski duh, pored svih momentanih stranputic4 i zabluda, ma uvijek da nadje put k samome sebi i svojim vječnim vrijednostima,

Dr. A. Haler.

Гундолфов Гете,

У току читања једнако ми се јављала сумња. Једнако се у мени нешто бунило. На читавих 786 страница великога формата, стално у мени неко потајно негодовање, неодобравање, — нешто ми је увек лажно и погрешно звучало. Вређала ме догматичка увереност Гундолфова. Вређао накићени стил: тежак, гломазан, неприступачан, претрпан појмовима. Вређало, што овај професор, највећи и најтипичнији од свих професора, хоће да се прикаже као уметник, као супротност професора. Нигде напомена, нигде документације. Као да је све једна импровизована и неповезана фреска многобројних слутња и наслућивања. Као да се наднео над Гетеа, и погађа га магијски. Као да је, привидно, сомнамбула кроз Гетеово дело, и одгонета га без напора свести. Све то вређа нешто присно и тајно у нама, неку отменију стилску савест. Јер јасно је: Гундолф је све ово написао на основу најтемељнијих проучавања. Манир импровизације дао је себи из интелектуалне гордости, из духовног каћиперства. Професор који све схвата, па чак и свој рођени став, и хоће да се прикаже као да није професор, да не бисмо приметили оно што жели да забашури. Данима се нисам мирио са Гундолфом. А није ме, збиља, ни обрлатио. Па и зато сам се на себе љутио: због своје тако тешко освајане и неосвојене целомудрености. Морадох да Останем глух за сирену, и без воска у ушима. Што да је тако тешко преварити мег

Гундолф је професор, у суштини. Његово тумачење, крај свих стилских тешкоћа, необично је прегледно и разговетно. Око Гетеа није остала ни једна сенка, Гете је до

197