Nova Evropa

Нећемо ређати многобројне изложбе и приредбе разних академија и просветних установа, те општина и корпорација, које су још у току, или које имају да дођу. Споменути треба свакако још позоришне представе, односно рецитације при прославама, иако су оне — у целини и према осталом — дубоко незадовољавајуће. Гетеа читају и декламују у Немачкој са патосом који му је потпуно туђ, или хладно нижући речи које се леде и умиру на уснама. Ипак ћемо по имену истаћи једнога од највећих немачких глумаца Деогбе-а, у улози Геца од Берлихингена: он даје овог типичног немачког витеза тешко, гломазно, монументално, али ипак с неким муклим полетом; можда је такав био и — Гете»...

Ако сад пређемо на Словене и словенске земље, онда ту на првом месту има да се забележи оно море чланака што га је просула овом приликом СовјетскаРусија, а које Немци ревносно преносе. У данашњој Русији су пронашли, да је Гете претеча и инспиратор Хегела, у дијалектици; само што је Гете имао другу терминологију, називајући јединство супротности — поларитетом. Радек пише, да је Гете велико наследство пролетаријата: аристократски Гете јесте, по њему, нижи Гете, лакеј-Гете, Гете кад је посртао или кад се сурвао; а велики је Гете онде где предсказује долазак пролетаријата, радног народа, великог колектива. Дубља и отменија списатељица Маријета Шагињан мисли, да је Гете био — практичар: свет је морао да доживи на делу. Као министар бавио се активно свима великим пословима државе и друштва; зато је испао већи од свих песника, јер нико није имао тих могућности и те праксе. Али Гете остаје пре свега, и за Маријету Шагињан, мудрац који је до краја увиђао значај дијалектике: само човек који је најдубље од свих песника умео да зарони у социјалну праксу једнога времена могао је доспети до те

највише мудрости. Станислав Винавер.

Надовезујемо на горњи извештај извод из чланка »Прославе Гетеа у словенским земљама«, који је донела Геземанова »бЈауласће Еичпазсћач« (према »Prager Ртезве« од 5. маја т. г.).

Прослављање Гетеа у Совјетској Русији носило је скоро свуда званично обележје, иако се осећао »известан топлији призвук«. Нарочито је много полагано на прославу у Москви (22. марта), у присуству Владе, дипломације, и најшире публике, којом су приликом изрекли говоре: председник ВОКС Петров, просветни комесар Бубнов, па Луначарски, Пјотр Семеновић Коган (који је ових дана умро),

300