Nova Evropa

на основи релативне већине нашег народа, ми ћемо Бачку и Банат, и при неповољнијем међународном положају, моћи задржати само ако наш живаљ постигне апсолутнувећину у њима. Досад је ово нацијонално обнављање ових крајева текло углавном само собом, онако и онолико колико је то зависило од природних услова, без нарочитог познавања прилика и без одређена плана; оно се вршило једнострано, нерацијонално, и — сем местимичних изузетака — веома споро. Стога је време да се о овом процесу поведе озбиљан рачун и створи нарочита основа; и није довољно да се његов ток само што већма појача и убрза, него и да се упути одређеним, целисходним правцем. Особито треба настојати да и перифернији, а поименце гранични, делови Бачке и Баната, који су у међународној релацији најосетљивији, не остану етнички необновљени и y нацијоналном погледу необезбеђени. Морало би се дакле, при планској акцији, одбацити сумарни начин нацијонализације, т. ј. јачање нашег елемента без обзира на његов територијални распоред, па тежити да се натполовична већина Јужних Словена оствари подједнако у свим деловима Бачкеи Баната.

Имајући ово пред очима, треба одмах истаћи једну важну резерву: да се етнички преображај Бачке и Баната у нашу корист не може извршити никаким присилним мерама наспрам народних мањина, него само надмоћним бројним порастом нашег нацијоналног живља. Да је наш народ равномерно распоређен на читавоме подручју Бачке и Баната, потребни вишак био би, према бројном стању појединих народа од године 1921 (новијих података још нема), око 350.000 душа. Али услед неједнаке просторне расподеле, наш народ већ и сад има у једном делу Бачке и Баната (а имао је и пре Рата) апсолутну већину, услед чега је у осталим крајевима бројна надмоћ Нејугословена, а с њоме и квантитативна потреба нацијонализације, утолико већа. Стога је за потпуно и убиквитарно појужнословењивање целокупног територија Бачке и Баната потребан надмоћан пораст нашег живља од близу 500.000 душа. Уколико овај рачун, изведен према подацима пописа из 1921, не важи и за садање прилике, обавестиће нас засад још необјављени (а вероватно још и необрађени) подаци најновијег пописа из године 1931; али већ и досад саопштене и познате званичне бројке о порасту укупног становништва Бачке и Баната не дозвољавају оптимистичан закључак по овом питању. Пораст целокупног становништва од 1921 до 1931 изнео је само око 84.000 душа, па све да се једнострано претпостави да је искључиви пораст на нашој страни

315