Nova Evropa

извршиле кроз деценије. Треба само погледати јавне зграде подигнуте за ово неколико година: по димензијама, монументалности, и уређају, оне се могу такмичити са сличним зградама највећих нација; дапаче, ми смо их у многом погледу и претекли! Поједине наше опћине нису се устручавале да у поједине радове инвестирају на десетке милијона динара, тамо гдје би наше прилике једва дозвољавале неколико милијона. Па како држава и самоуправе, тако и знатан дио нашег свијета уопће није живио у оквиру својих средстава. Не пада нам ни на ум да проповиједамо, да нације и појединци не треба да имају оправдано настојање подизати стандард свог живота, било у културном било у материјалном погледу. Али је питање, уколико за то достају средства. М то не средства која би долазила из кредитних операција, него средства која проистичу из стварних прихода.

Још до прије кратког времена, наши државни буџети показивали су тенденцију пораста. И то по неколико стотина милијона динара годишње. Дакле, док је привреда већ била у кризи и док су њени приходи бивали све мањи, држава и самоуправе тражиле су веће износе, и удио државе и самоуправа у приходима појединца бивао је све већи. То је наравно знатно погоршало прилике појединца; а ипак збор појединаца чини заједницу. Слабљење чланова заједнице мора се одразити на самој заједници. Веома касно смо примјетили велике промјене у нашој привредној структури, зато што смо још дуго живјели с менталитетом инфлације. И држава је сматрала да смо богата нација, па да може дубоко да захвати у џепове својих грађана; поред тога рачунала је и са разним уговорима, те са сигурним репарацијоним примањима. А на концу конца остајао је још увијек отворен пут зајмова... Тек за посљедњих неколико мјесеца видјело се како су били криви сви ти рачуни и све те хипотезе. Погоршање привредних прилика код појединаца утицало је битно на смањење државних и самоуправних прихода, крај свег завођења нових пореза и такса или повећања већ постојећих. Њемачке репарације изостале -су преко ноћи, и сви су изгледи да већ припадају прошлости. А прилике на свјетском новчаном тржишту пријече остварење макакве веће финансијске трансакције.

Може се рећи, да смо овој нашој невољи углавном сами криви, зато што нисмо водили рачуна о нашим стварним приликама, као ни о промјенама у привредној структури код нас и на страни, које су надолазећи погађале читаву привреду. Тако су се морали завести нови терети, а убрзо су настале и потешкоће око исплата, што тешко погађа привреду која ионако оскудјева капиталом. Финансијске при-

326