Nova Evropa

prijatelj mašeg naroda, Dr. J. Mail, sa predavanjem — па hrvatskom jeziku — »Gete i Sloveni« (štampano posle u aprilskoj svesci »Nove Evrope«), i pesnik Šic (F. Schitz), koji je izgovorio jedmu pesmu u prozi veličajući dubinu i univerzalnost Geteova duha. Mislilo se da se neće naći niko da učešće nekolicine austrijskih penklubaša — u seni internacijonalnogš pokrovitelja ı tvorca Svetske Knjževnosti (»Weltliteratur«), kojega je istih dana proslavljao i londonski osnivački Klub, smatra nekakim maročitim isticanjem od naše strane simpatija i sklonosti za Nemce i za ono što je nemačko; utoliko manje, što su govornici na Proslavi Jasno i izrečno naglasili, da se ovde slavi Gete kao svetski velikam, koji svojim duhom pripada celokupnom čovečanstvu. Ali se neko ipak našao.

Već 25. marta doneo je poznati pariski dnevnik »P a risMuidi« uvodnik, pod kurijoznim naslovom »Goethe et le probilčme danubiem«, u kojem se isprva blagonaklono registruje živo proslavljanje Getea u slovenskim zemljama, poimence u Češkoslovačkoj i Jugoslaviji; a onda se naročito zastaje kod ove poslednje, sa zamerkom, da su se u Beogradu i u Zagrebu, prilikom ovog mproslavljanja, čuli i »certaims ćchos discordants«, te da su se tu izvesni krugovi koristili ovim »časnim povodom da izvrše Jednu kobnu гађофи« (>пеfaste besogne«). U čemu bi bila, pitamo se začudjeni, ta »kobna rabota«? — Evo u čemu, odgovara »Paris-Midi«: »Teško je protumačiti, u prvi mah, da su izaslanici nekog austrijskog PEN-kluba došli u ,Agram, pod vidom veličanja Getea, da bi oglasili potrebu jedne Evrope bez carinskih ograničenja. Ali kada se uzme u obzir nedavni nemački odgovor ma naš (francuski) podunavski plan, ubrzo će se razumefi o čemu se radi, Ne treba carmskuih ograničenja, — time misle ovi smutljivci slobodnu ekspanziju germanskoga bloka prema Dunavu i Balkanskom Poluotoku, što znači obnovu КЈазспоб пеmačkogš plana u pravcu Beograda, Egejskog Mora, i Bagdada, obnovu istog onog Drangd nach Osten koji je bio glavnim uzrokom Rata«. I članak završuje pesimističkim zaključkom, da »onda nije čudo ako se čovek malo uznemiri kad, i u Beogradu i u Zagrebu, Geteovo ime može да posluži toj germanskoj propagandi koja se, na nesreću, tamo odomaćuje sve više iz dana u dan...« Potpisan je Gabriel Perreu>x, mekadašnji lektor za francuski jezik u Zagrebu, koji sada živi mu Parizu, kao urednik za spoljne poslove istog lista »Paris-Midi«; ali je očigledno, da je podatke — uključujući one O zanimljivom poprsju Meštrovićeva »Getea«, i o Meštrovićevoj verziji »Hasanaginice« {koja je tada objavljena u »Novoj Evropi«), — kao i temdenciju članka, dostavio i sugerirao neko bliži zagrebačkoj Proslavi, — koji se uostalom uskoro Javio i pod vlastitim imenom,

386